Ratari razmišljaju da li da uopšte seju pšenicu

Udruženje poljoprivrednika „Pančevački ratari“, Asocijacija „Agrarni Forum“ i udruženje „Građanska neposlušnost“ tvrde da su upali u velike probleme zbog prošlogodišnje zabrane izvoza pšenice, kao i ostalih žitarica i uljarica. Zbog niske cene sada razmišljaju da li da uopšte seju pšenicu i traže od države da reši te probleme.

Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih poljoprivrednih kultura, preneli su beogradski mediji.

Kako se navodi u saopštenju, preneo je portal Agrosmart, država je sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, a stvorila je i velike zalihe žitarica.

Te organizacije navode da je cena pšenice pala sa 45 na 19 dinara po kilogramu i da se tom cenom i prosečnim prinosom ne može postići ni 70 odsto troškova proizvodnje.

Istakli su da je cena kukuruza pala sa 37 dinara na 14,5 dinara po kilogramu, suncokreta sa 73 dinara na 37 i soje sa 85 na 40 dinara po kilogramu.

POVEĆATI BUDŽET ZA POLJOPRIVREDU

Ratari su naveli da je neophodno da država interveniše i da agrarni budžet mora biti 10 odsto ukupnog državnog budžeta, kako bi se omogućile subencija od 400 evra po hektaru, o čemu je i Nova ekonomija već puta pisala.

Naime, nekiliko analitičara potvrdilo nam je tokom masjkih protesta poljoprivrednika, kako budžet za poljoprivredu mora da bude minimum jednu milijardu evra, odnosno duplo veći, čime bi pre svega postakla ulaganja u tu oblast proizvodnje i njen oporavak.

„Zabrinutost ratara pred jesenju setvu je na najvišem stepenu. Ratari se pitaju – zašto sejati pod ovim uslovima kad otkupnim cenama pšenice (a i ostalih kultura) ne možemo pokriti ni 70 odsto troškova. U startu smo u gubitku 30 odsto kad posejemo prvo seme. Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo – bankrotiramo“, piše u saopštenju.

Kako se dodaje, mnogi ratari su već ušli u takozvanu „spiralu smrti“, odnosno, ne mogu da vraćaju kredite bankama, došli su u dužničko ropstvo, pa im banke sada rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescenje da bi naplatili dugovanja.

Rataru dodaju i kako država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara.

Kako je ranije saopštilo nadležno ministarstvo poljoprivrede, srpska poljoprivreda je posle primene novih mera, odnosno kako je prenela Nova ekonomija, nakon prolećnih protesta poljoprivrednika ostvarila ukupan državni bužet u iznosu 120 milijardi dinara, odnosno dostigao je milijardu evra godišnje.