Vesti iz zemlje

23.11.2022. 09:18

Nova ekonomija

Autor: Čedomir Savković

Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak

Vladin predlog budžeta za poljoprivredu nije dovoljan

Foto: Pxhere

Poljoprivredne mašine, ilustracija

Državnom bužetu za srpsku poljoprivredu potrebna je barem jedna milijarda evra za oporavak u 2023. godini, kaže za Novu ekonomiju agrarni analitičar Vojislav Stanković. Vlada Srbije planira za trećinu manje, što je prema mišljenju našeg sagovornika „veoma skromno“.

U novom predlogu budžeta za 2023. godinu, Vlada Srbije je za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja predvidela 76,89 milijardi dinara, odnosno oko 651,63 miliona evra.

U odnosu na 2022. godinu, za koju je izdvojeno 62 milijarde dinara, to bi predstavljalo povećanje, ako se ne računa ovogodišnji rebalans, kojim je srpsko poljoprivreda dobila još 16,5 milijardi dinara.

Zaključno sa tekućom godinom, za Ministarstvo poljoprivrede je izdvojeno 78,5 milijardi dinara (oko 5,3 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije).

Dakle, iznos bužeta za poljoprivredu u 2023. godini je manji od ovogodišnjeg budžeta Ministarsatva poljoprivrede za oko 1,6 milijardi dinara, ako se ne usvoji neki novi rebalans.

Pored Ministarstva poljoprivrede, u ovogodišnj budžet treba uključiti i sredstva koja se dodeljuju Ministarstvu za brigu o selu, u ukupnom iznosu od 1,45 milijardi dinara (12,37 miliona evra).

U sledećoj godini, za podsticaje u ruralnom razvoju predviđeno je 65,3 milijardi dinara, dakle veći deo budžeta.

Predlog budžeta za 2023. godinuFoto: Screenshot

Stanković smatra i da će veći deo budžeta, oko 40 odsto, biti potrošen na premije za mleko, kao i da ima malo prostora za ostale namene.

„U budžetu je njabitnije da postoje sredstva, po nameni, prošla je jesenja, a nije daleko ni prolećna setva, energenti su poskupeli, hemijska sredstva takođe, iako su visoke cene poljoprivrednih proizvoda, malo proizvođača može da priušti punu agrotehniku, a to se odražava i na prosečne prinose“.

Kako Stanković napominje, ako se ne primenjuju agrotehničke mere, veći je i uticaj klimatskih promena, koji takođe smanjuje prinose.

„Ovo je samo davanje veštačkog disanja poljoprivredi, nije uopšte tragedija ukoliko država nije zainteresovana za poljoprivredu, neka se to kaže, pa neka se država oslanja na uvoz“, smatra Stanković.

Naš sagovornik ocenjuje da je su stočarstvo i mlečno govedarstvo u Srbiji „runinirano“, iako u celoj poljoprivredi imamo veliki potencijal za proizvodnju.

Potrebna su značajna srdedstva da se obnovi, a to treba da prate i značajne potrebe za proizvodnjom stočne hrane, krmnog, industrijskog bilja i to zahteva značajnija sredstva od planiranih 651 milion evra, napominje Stanković.

„Puna milijarda bi lečila našu poljoprivredu, sa dobrim programom razvoja poljoprivrede, ne za jednu, već na barem pet godina. Potrebna je kako bi se redefinisale potrebe proizvodnje, da poljoprivreda dobije jedan razvojni zamajac“, smatra naš sagovornik.

U vezi sa subvencijama poljoprivrednicima, kako dodaje sagovornik Nove ekonomije, ista priča se ponavlja svake godine. Prema mišljenju našeg sagovornika, tragedija je što nikada nemamo ni realizaciju državnog budžeta, a posebno podatke o realizaciji agrarnog budžeta:

VISOKE CENE U PRODAVNICAMA

„Naše stanovništvo će i dalje biti opterećeno visokim cenama poljoprivrednih proizvoda. Onda se stvara bojazan od nestašica, visokih cena, formiraju se zalihe u domaćinstvima. Sve to dovodi do jedne čudne situacije, zbog ograničene ponude stvaraju se veštačke nestašice. Sve se to može sprečiti jednim solidnim ‘papirom’ gde bi se isplanirala poljoprivredna proizvodnja“, dodaje Stanković.

„Kada se radi budžet, treba da se vidi šta je urađeno u prethodnoj i u tekućoj godini, koliko je novca isplaćeno i za koje namene. Ako budžet nije realizovan u celosti, onda treba da znamo zašto nije realizovan. Svake godine to izostaje.“

Prema Stankovićevom mišljenju, srpskom stočarstvu su potrebne značajne subvencije za obnovu osnovnog stada. Napominje da je posebno ruinirana proizvodnja u svinjarstvu i govedarstvu.

„To su najveće investicije koje su potrebne, nije slučajno što je proizvodnja mleka tako mala. Ukoliko nema mlečnog govedarstva, nema podmlatka za tov stoke, značajan broj teladi, morao bi da se uveze iz inostranstva, ukoliko bi se krenulo u veću proizvodnju junećeg i goveđeg mesa“.

Stanković podseća i da su ciklusi u toj proizvodnji najduži, od tri do pet godina, kao i da nije čudo što su cene tih proizvoda visoke.

EKONOMIJA DA BUDE PRIORITET

Vlada Srbije je kako ocenjuje naš sagovornik, više opterećena političkim zbivanjima oko Kosova i ne bavi se previše ekonomijom.

„Vlada verovatno nema mnogo vremena da se suoči sa ekonomskim problemima, posebno u vezi sa problemima u poljoprivredi. Kada se pojavi neka kriza, kao što je bilo u vezi sa mlekom, kampanjski joj se posveti pažnja i to se brzo zaboravi, sve do sledeće krize“, dodaje Stanković.

DA LI STOČARI IMAJU KORISTI OD POSKUPLJENJA MLEKA U PRODAVNICAMA?

Za isporučeno mleko stočari u proseku sada dobijaju 70 dinara i to je značajno bolje nego što je bilo u prethodnom sistemu, pre krize koja je nastala u vezi sa mlekom.

Ranije su kako Stanković podseća dobijali od 30 do 40 dinara za litar mleka.

„Govorimo o sterilizovanom mleku koje se u tetrapaku prodaje za 141 do 150 dinara po litru. Znači, oko 50 odsto ide stočarima.
Ipak, kako napominje, ta proizvodnja ne može da se obnovi preko noći, pa sada imamo više poljskog i češkog nego domaćeg mleka na policama u porodavnicama.“

Kako dodaje retko se pojavi domaće mleko dobrog kvaliteta, a kada ga ima ono brzo nestane.

Ekonomija je, kako dodaje, mnogo značajnija za jednog prosečnog stanovnika Srbije, od rata u Ukrajini:

„Čak i u vezi sa Kosovom, bolje je zamrznuti ovakvo stanje i ne ‘lomiti problem preko kolena'“.

GDE MOGU DA SE NAĐU PARE?

Stanković podseća da je Vlada Srbije uzela milijardu dolara kredita za energente iz Ujedinjenih Emirata, kao i da bi mogla da uzme još kako bi povećala budžet za poljoprivredu na jednu milijardu evra, umesto da izdvoji samo 651 milion erva za 2023. godinu.

Uslov je kako napominje da se lanca prehrambenog sektpra novac ne odliva na druge delatnosti, a poljoprivreda će vratiti uložena sredstva.

„Taj prehrambeni lanac treba ljubomorno čuvati, da radi u punom kapacitetu, a ne da se njegova sredstva plasiraju u bankarski sektor, servisne usluge, hotelijerstvo. Sve je to lepo, ali u prehrambenom sektoru se pojavljuju problemi nedovoljnih finansija.“

Ako nema dovoljno sredstva i ako država ne može da se zaduži, ona kako Stanković kaže, može da proda svoje poljoprivreno zemljište koje trenutno iznajmljuje.

Ipak, prema njegovim rečima, to zemljište ne bi moglo da se proda svakome, već domaćim rezidentima koji se bave poljoprivredom.

„Od tri do četiri milijarde bi moglo da se prihoduje, ali je uslov da se ono proda takođe domaćim rezidentima koji se bave poljoprivredom, odnosno imaju taj pedigre i jednostavno pustiti ih da rade“, dodaje naš sagovornik.

Kako naglašava, taj novac treba staviti u prehrambeni lanac proizviodnje i ne treba ga investirati u neke druge delatnosti.

Prema njegovom mišljenju, bez značajnih investicija, srpskoj poljoprivredi bi bili potrebni idealni klimatske uslove u narednoj godini, što je opet, vrlo neizvesno.

Kako sprečiti uticaj klimatskih promena u poljoprivredi?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.