Kako sprečiti uticaj klimatskih promena u poljoprivredi?

Poljoprivreda je jedan od najranjivijih sektora na klimatske promene, prenosi portal Klima 101. Najveće gubitke joj nanosi suša, od koje je šteta 2012. u srbiji iznosila najmanje 2,4 milijarde, a 2017. 1,3 milijardi američkih dolara.

Kako podseća Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, intenzivne padavine, toplotni talasi i prolećni mrazevi prave sve više problema domaćim poljoprivrednicima. 

Suše tokom perioda vegetacije u poslednjih 20 godina bile su četiri do pet puta češće nego tokom druge polovine 20. veka, jasno je da je to problem koji je potrebno rešavati sistematski.

Efikasne mere za smanjenje rizika od nepogoda koje donose klimatske promene, kako se navodi, pored odgovarajućeg izbora vrsti, sorti i hibrida, je i izbor severne ekspozicije, travnate povrišine u voćnjacima i vinogradima, zasenjivanje protivgradnim mrežama, kao i orošavanje.

Izbor vrste i sorte poljoprivredne kulture na konkretnoj lokaciji u skladu sa agroekološkim uslovima koji na njoj vladaju je jedna od osnovnih mera prilagođavanja, a koja se postiže kroz rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje.

Rejonizacija podrazumeva detaljnu prostornu analizu klimatskih i karakteristika zemljišta na teritoriji države, kao i set preporuka o vrstama, sortama i odgovarajućim agrotehničkim merama koje su primerene oblastima sa sličnim agroekološkim uslovima i potencijalnim rizicima.

Ovakve analize su rađene i ranije, kako se podseća, obično jednom na svakih nekoliko desetina godina. 

Neophodno je da se takve analize i preporuke revidiraju na svakih pet do 10 godina, a pravilnim izborom vrsta i sorti može se izbeći ili značajno umanjiti većina rizika vezanih za vremenske uslove, ali i iskoristiti potencijal klimatskih karakteristika lokaliteta.

Suša utiče nepovoljno na sve poljoprivredne kulture, ali najveći uticaj ima kada se javi u periodima razvoja kada je voda neophodna za formiranje prinosa, kao što je faza nalivanja zrna kod pšenice i kukuruza.

Iako je sasvim jasno da je navodnjavanje rešenje za sušu, planiranje ove mere se mora obaviti veoma pažljivo, treba voditi računa o dostupnosti vode.  Pored toga, treba voditi računa i o tome da se navodnjavanjem ne naruši struktura zemljišta i ne umanji njegov kvalitet.

Prednost bi trebalo da imaju izgradnja akumulacionih bazena ili jezera (gde se sakuplja kišnica u periodima godine kada padavina ima više), kao i navodnjavanje kap po kap, koje štedi vodu i ne narušava kvalitet zemljišta. 

Povećanje kvaliteta zemljišta, pomeranje rokova setvi, pravovremena prihrana i zaštita biljaka, i odgovarajući izbor sorti, omogućavaju biljkama da bolje podnesu sušne uslove, a za smanjivanje neibežnih gubitaka preporučeno je i gajenje udruženih useva. 

Velike količine padavina takođe nisu pogodne, naročito ako se jave u vreme cvetanja kada ometaju oplođenje. Prevlaživanje zemljišta stvara nepovoljne uslove za klijanje i razvoj korena. Intenzivne padavine pospešuju eroziju zemljišta, mogu dovesti do pucanja plodova (trešnja, višnja), a vlažni uslovi pogoduju razvoju biljnih bolesti i štetočina. 

Sve se češće formiraju oluje sa jakim vetrom i gradom, koje fizički mogu da oštete biljke i dovode do opadanja plodova. To, kako se navodi, zahteva izgradnju i redovno održavanje drenažnih sistema, nasipa, izgradnju akumulacija, kao i obnovu prirodnih ekosistema.

Zaštita od jakih vetrova i grada podrazumeva korišćenje protivgradnih mreža, osiguranja useva, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, izbor manje osetljivih sorti ili onih koji se koriste za preradu, pošto fizičko oštećenje ploda ne smanjuje njihovu tržišnu vrednost. 

Visoke temperature prilikom sazrevanja voća i grožđa usporavaju formiranje hemijskih jedinjenja koje plodovima daju boju i ukus, što umanjuje njihov kvalitet. One su sve češće, ali je i period godine u kome su moguće sve duži, što je isto trend koji će se nastaviti i u budućnosti.

Posebno su ugrožene doline velikih reka: Save, Dunava, Velike i Južne Morave.