Netflix kupio Warner Bros
Kompanija Netflix objavila je da je postigla dogovor o kupovini Warner Bros Discovery (WBD), a kupovina uključuje i filmske i televizijske studije.Transakcija gotovinom i akcijama procenjena je na 27,75 ...
Švajcarska, poput brojnih drugih evropskih zemalja, namerava da zadrži svoje nuklearne elektrane u funkciji duže nego što je prvobino planirano. Glavni razlog za takvu odluku je bojazan od energetske krize, odnosno potencijalne nestašice struje.
Energetska kriza i zabrinutost oko obezbeđivanja stabilnog snabdevanja strujom podstakli su švajcarske kompanije da produže životni vek svojih nuklearnih reaktora, a glavni igrači na tržištu (kao što su Axpo Holding i Alpiq Holding) već su produžile planirani rok upotrebe svojih nuklearki na 60 godina, za razliku od prethodnog plana da se one ukinu za godina, prenosi Bloomberg.
To znači da bi one trebalo da rade do otprilike 2040. godine, rekli su portparoli tih kompanija.
Alpiq čak razmatra produženje za 80 godina, i procenjuje kako bi taj potez uticao na bezbednost, investicije i profitabilnost, navodi agencija.
Švajcarska ima četiri nuklearna reaktora koji joj eproizvode do 40 odsto električne energije, prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, .
Godine 2017. je odlučila da postupno ukine nuklearnu energiju, ali nije postavila rok za zatvaranje elektrana, ostavljajući operatorima da upravljaju njima, sve dok ih smatraju bezbednim.
Ova odluka, kako se podseća, odražava širi trend širom EU, pri čemu Francuska, Belgija i Finska takođe rade na produžavanju životnog veka svojih reaktora, jer predviđaju porast potražnje za strujom zbog nedostatka obnovljivih izvora energije.
Nemačka je u aprilu zatvorila svoje poslednje nuklearne elektrane, okončavši time više od šest decenija komercijalne upotrebe te vrste energije.
Ta odluka je, međutim, dovela do nestašice struje i primorala najveću ekonomiju EU da poveća uvoz struje, koja sve više dolazi upravo iz francuskih nuklearnih postrojenja i elektranama na ugalj u Češkoj.
Srbija i dalje većinu svoje energije dobija upotrebom niskokaloričnog lignita, uglja iz Kolubarskog basena, kao i iz rudnika kod Kostolca, a određenu količinu uglja posle havarije u obrenovačkim elektranama decembra 2021. godine uvozi iz okolnih zemalja.
Nedavno je objavljeno kako Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane i kopova Kostolac sagradi vetroelektranu koja bi godišnje mogla da proizvede 184 miliona kilovat-časova struje što je dovoljn za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
