Finansijska stabilnost evrozone i dalje je krhka, oštriji uslovi u finansijskom sektoru sve više se prelivaju na realnu ekonomiju, koja se i dalje suočava sa visokom inflacijom i pojačanim geopolitičkim tenzijama, objavila je Evropska centralna banka (ECB) u novembarskom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti.
Finansijska tržišta i nebankarske finansijske institucije ostaju veoma osetljive na dalja negativna kretanja na tržištu.
Istovremeno, investicioni fondovi i druge nebankarske finansijske institucije ostaju podložni rizicima likvidnosti, navodi ECB u Izveštaju.
Banke u evrozoni očekuju profitabilnost od povećanja kamatnih stopa, ali se suočavaju sa preprekama zbog viših troškova finansiranja, pogoršanja kvaliteta imovine i manje tražnje za kreditima. Ali, bankarski sektor će moći da izdrži ove rizike, zaključuje se u Izveštaju ECB.
„Slabi ekononomski izgledi zajedno s posledicama visoke inflacije opterećuju sposobnost stanovništva, kompanija i vlada da servisiraju svoj dug”, rekao je potpredsednik ECB-a Luis de Gvindos.
„Ključno je da ostanemo oprezni, imajući u vidu geopolitičke tenzije“, rekao je on.
U Izveštaju ECB ocenjeno je da su banke evrozone pokazale otpornost na šokove od pandemije i njihova profitabilnost raste.
Istovremeno, suočavaju se sa izazovima. Prvo, očekuje se da će se njihovi troškovi finansiranja povećati kako se postepeno budu povećavale kamatne stope na deponente i što se struktura njihovog finansiranja pomera ka skupljim obveznicama.
Drugo, može se očekivati da će kvalitet bankarske aktive da trpi zbog kombinacije povećanih troškova servisiranja duga i slabog makroekonomskog okruženja.
I treće, profitabilnost banaka će se morati suočiti sa značajnim padom obima pozajmljivanja, pre svega zbog viših kamatnih stopa u kombinaciji sa nižom potražnjom za kreditima i strožim kreditnim uslovima ili zahtevima.
BDP Evropske unije stagnirao u drugom kvartalu