negovatelji, dom za stare, stari, nega, obuka
Dostupnost ili kvalitet javnih usluga (uključujući slabe smeštajne kapacitete u državnim staračkim domovima, mali broj slobodnih mesta u vrtićima, pa i neusklađenost rada vrtića sa životnim obavezama) jedna je od prepreka većem uključivanju trenutno neaktivnih na tržište rada. Veliki deo onih koji bi želeli da rade – ali to ne mogu – tvrdi da se ne uključuju na tržište rada pošto brinu o drugim članovima porodice, navodi se u studiji „Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana“.
Prema Anketi o radnoj snazi za 2022, u Srbiji ima 60.000 hiljada onih koji bi želeli da rade, ali ne mogu.
Od tog broja, više od 15.000 tvrdi da je to zbog brige o deci ili rođacima, a oko 13.700 zbog „ličnih i porodičnih razloga“.
U Srbiji ima oko 800.000 ljudi koji sebe smatraju „subjektivno nezaposlenim“ (825.300 prema Anekti o radnoj snazi za 2022. godinu) u poređenju sa samo oko 300.000 nezaposlenih koliko to smatra zvanična statistika, koristeći međunarodnu metodologiju, po kojoj je nezaposleni samo onaj koji je aktivno tragao za poslom tokom prethodne nedelje, i može početi sa radom u narednih mesec dana, ako mu se ponudi posao.
Ovo čini pul od preko 520.000 ljudi koji su istisnuti sa tržišta rada usled različitih razloga, među kojima su briga o mladim ili starijim članovima porodice, te obeshrabrenost u mogućnosti nalaženja radnog mesta, piše u studiji.
Veći obuhvat dece u vrtićima, bilo kroz otvaranje novih mesta u državnim ustanovama ili kroz uvođenje privatnih vrtića u sistem sufinansiranja, trebalo bi da omogući delu neaktivnih da se uključe na tržište rada, navodi se u studiji.
U pojedinim slučajevima, problem nije broj slobodnih mesta, već neusklađenost rada vrtića sa životnih obavezama – u pojedinim lokalnim samoupravama, vrtići insistiraju da leti deca ne pohađaju vrtić, ili da deca idu u „pripremne“ grupe tokom leta i septembra koje su efektivno skraćenog trajanja, što znači da u tom periodu, jedan od roditelja ne može da radi puno radno vreme (ili uopšte, ukoliko mu radni raspored nije fleksibilan).
Sa ovim je povezano i pitanje socijalnih usluga vezano za stara lica – slab kapacitet smeštaja u državnim staračkim domovima, i veoma slabi kapaciteti palijativne nege, de facto navode veliki broj porodica da brigu o bolesnim i ostarelim licima preuzmu na sebe, što u velikom broju slučajeva znači da jedna osoba mora barem privremeno da izostane sa tržišta rada.
Povećanje obuhvata organizovanih smeštaja za stara lica, kao i u slučaju vrtića, bilo državnim poduhvatom, bilo uključivanjem privatne ustanove u sistem finansiranja, ili samo poreskim olakšicama za porodice kao mere sa ciljem povećanja radne aktivacije, piše u studiji.
Druga mera bila bi pomaganje još uvek samostalnog života onima koji su za to sposobni, kroz gerontološke usluge u samom domaćinstvu.
Sve smo stariji, a u protekloj deceniji samo osam subspecijalizacija iz gerijatrije
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vlada Republike Srbije saopštila je da je na dana sednici usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, kojim se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine...
Država je ponovo donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Ovom uredbom, propisana je gramaža, sastav ali i maksimalna cena hleba koja se proizvodi od njega.Tako je Uredbom...
U prisustvu Delegacije Evropske unije u Srbiji, u Beogradu su danas predstavnici Uprave Ministarstva poljoprivrede Srbije za agrarna plaćanja i adekvatnih tela Crne Gore i Severne Makedonije potpisali sporaz...
U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani "Crni petak", dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
