Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
U Srbiji je tokom poslednjih deset godina bilo samo osam subspecijalizacija iz gerijatrije što s obzirom na brz rast udela starijih u populaciji treba da služi kao upozorenje, piše u Strategiji aktivnog i zdravog starenja u Srbiji za period od 2024-2030 godine.
Popunjenost kapaciteta domova za odrasle i starije u 2019. godini u Srbiji je bila 85 odsto za privatni i 93 odsto za javni sektor.
U privatnom sektoru od 2015. godine konstantno raste broj zaposlenih, angažovanih radnika u ovom sektoru, pa je na primer u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu povećan broj angažovanih radnika za tri odsto.
Кako Srbija spada u red demografski starijih država, sa perspektivom daljeg starenja i produženja životnog veka stanovništva, dinamične i značajne demografske promene postavljaju velike društvene izazove.
Ti izazovi se odnose kako na finansijsku stabilnost starijih (pokrivenost odgovarajućim penzijama i socijalnom i zdravstvenom zaštitom), tako i na pružanje različitih usluga za tu grupu stanovništva u potrebnom obimu, piše u strategiji.
Prema podacima poslednjeg popisa u Srbiji (2022.godina) ukupan broj stanovnika je 6.647.003.
U periodu između dva popisa u Srbiji nije došlo do značajne promene u udelu mlađih od 15 godina u ukupnom stanovništvu: 14,3 odsto (popis 2011. godine) naspram 14,4 odsto (popis 2022. godine).
Međutim, došlo je do osetnog smanjenja udela lica starosti 15-64 godine, sa 68,3 odsto (2011) na 63,5 odsto (2022), odnosno za oko 5 odsto.
Udeo lica starosti 65 i više godina porastao je sa 17,4 odsto (2011) na 22,1 odsto (2022).
„Najnepovoljnija demografska situacija je u Regionu Južne i Istočne Srbije, gde je skoro svako četvrto lice (23,7 odsto) starije od 65 godina“, navodi se.
Starenje radne snage, ali i nastojanje da se reše njegove posledice – zahteva veća izdvajanja za prekvalifikaciju i dodatnu edukaciju, a potencijalno i za naknade u slučaju nezaposlenosti i nastajanja invalidnosti ili situacije hendikepa usled sve dužeg prisustva starijih na tržištu rada.
U Strategiji se, takođe, navodi da je na osnovu podataka poslednja dva popisa (2011. i 2022. godine) trend depopulacije u Srbiji intenziviran, a smanjenje stanovništva je rezultat i negativnog prirodnog priraštaja i negativnog migracionog salda.
„Кao posledica smanjenja broja stanovnika i starenja populacije smanjuje se broj radno sposobnih lica. Ovo se odražava na ekonomsku situaciju u društvu, kao i na niže potencijale za finansiranje socijalne sigurnosti, koja se velikim delom oslanja na oporezivanje rada“ , piše.
Prema podacima demografske statistike, očekivano trajanje života živorođene dece u Srbiji u 2019. godini bilo je na ukupnom nivou 73,1 godina za muškarce i 78,3 godine za žene.
Životni vek u Srbiji je za pet do deset godina kraći u odnosu na proseke u Evropskoj uniji, navodi se u Strategiji.
Promena u distribuciji stanovništva prema starijim godinama, poznata kao starenje stanovništva, započela je u zemljama sa visokim prihodima (na primer u Japanu je 30 odsti stanovništva već starije od 60 godina).
Međutim, do 2050. godine, dve trećine svetske populacije starije od 60 godina živeće u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Te zemlje će, kako se navodi, biti suočene sa velikim izazovima kako bi njihovi zdravstveni i socijalni sistemi bili spremni da maksimalno podrže aktuelne demografske promene.
Iseljavanje utiče na povećanje staračkih domaćinstava
Iseljavanje doprinosi i bržem rasturanju tradicionalnih višegeneracijskih porodičnih modela, utiče na povećanje udela staračkih domaćinstava i stvara sve veću tražnju za uslugama nege, koje se inače uobičajeno pružaju u proširenoj porodici, navodi se u strategiji.
Prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji, 23,8 odsto starijih živi samačkim staračkim domaćinstvima. Približno trećina njih (31,5 odsto) ima ozbiljne teškoće u obavljanju svakodnevnih kućnih aktivnosti (kupovina namirnica, pripremanje hrane, lakši i teži kućni poslovi), a skoro svaki deseti (9,5 odsto) ima ozbiljne poteškoće u obavljanju aktivnosti lične nege (oblačenje, svlačenje, korišćenje toaleta, kupanje, tuširanje)
U populaciji starijih sa poteškoćama pri obavljanju kućnih aktivnosti 29,7 odsto nema potrebu za pomoći, 33,3 odsto dobija dovoljno pomoći, dok neostvarenu potrebu za pomoći prijavljuje više od trećine , odnosno 37 odsto.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
