Veštačka inteligencija bi mogla da ugrozi ili utiče na skoro 40 odsto svih poslova, prema novoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva upozorava da će „u većini scenarija, AI verovatno pogoršati (ekonomske) nejednakost“.
Ona dodaje da bi donosioci političkih odluka morali da obrate pažnju na ovaj „zabrinjavajući trend“, kako bi „sprečili tehnologiju da dodatno podstiče socijalne tenzije“.
U polovini ovih slučajeva, radnici mogu očekivati koristi od integracije AI, što će poboljšati njihovu produktivnost. U drugim slučajevima, AI će imati sposobnost da obavlja ključne zadatke koji se trenutno izvode ljudskim radom.
To bi moglo smanjiti potražnju za radnom snagom, uticati na plate i čak dovesti do ukidanja poslova.
S obzirom na sve veću rasprostranjenost AI, njene koristi i rizici su sve više u centru pažnje, piše BBC.
MMF navodi da će AI veći uticaj ostvariti u razvijenim ekonomijama, gde će većina poslova, oko 60 odsto, pretrpeti promene.
Međutim, MMF projekcija pokazuje da će tehnologija uticati samo na 26 odsto poslova u zemljama sa niskim prihodima.
To je u saglasnosti sa izveštajem investicione banke Goldman Sachs iz 2023. godine, koja je procenila da bi AI mogla zameniti ekvivalent od 300 miliona punih radnih mesta.