Poljoprivrednici od iduće godine na obuci za rukovanje pesticidima

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da je voće i povrće na tržištu Srbije zdravstveno ispravno. Od oko 3.000 uzoraka, koliko su ove godine proveravali u laboratorijama, nedozvoljene količine pesticida pronašli su u 11, od domaćih proizvođača, i u dve pošiljke – paprika i pomorandži iz Turske i Albanije. 

Domaće, neprskano, probaj! Tako obično pijačni prodavci nude voće i povrće. Oni s kojima smo razgovarali decenijama ih i uzgajaju. Da je roba zdravstveno bezbedna garantuju samo svojom rečju. Neke inspekcija nije kontrolisala gotovo 30 godina.

U Beogradu samo tri fitosanitarna inspektora kontrolišu bezbednost voća i povrća, bilo u proizvodnji ili u prometu, kažu u Upravi za zaštitu bilja. U Srbiji ih nema više od 100.

„Imamo regione u kojim uopšte nemamo inspektore. Zakon o bezbednosti hrane nije jasno definisao čija je nadležnost pijaca, ali sve inspekcijeske službe koje imaju nadležnost po osnovu Zakona o bezbednosti hrane ili po osnovu drugih zakona, sporadično vrše kontrole na pijacama“, kaže direktor Uprave Ministarstva poljoprivrede za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.

Stručnjaci godinama upozoravaju da je zemljište kontaminirano od bombardovanja. I kao da to nije dovoljno, mnogi prskaju biljke, a da malo znaju kako se to bezbedno radi. Poljoprivrednici s kojima je razgovarala ekipa RTS-a kažu da nikada nisu prošli obuku za rukovanje pesticidima i da nisu doživeli da to neko organizuje i da ih pozove.

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje izmene zakona sledeće godine po kojima će svi poljoprivrednici koji plasiraju hranu na tržištu, morati da prođu obuku za rukovanje pesticidima. Sada to nije obaveza, a od 2008. država je, od oko 300.000 registrovanih poljoprivrednika koji mogu da se bave biljnom proizvodnjom, obučila tek njih oko 4.000.

„Često bez potrebe primene ponovo sredstvo za zaštitu bilja, dakle preventivno, ne direktno protiv nekeg štetnog organizma, štetočine. Koriste sredstva za zaštitu bilja ponekad koja nisu namenjena za tu kulturu“, poručuje Nebojša Milosavljević.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd poručuju da rezultati analiza rađenih u njihovoj laboratoriji pokazuju da nema mesta za zabrinutost kada je reč o voću i povrću.

„Svega dva do tri procenta proizvoda ne odgovara propisanim limitima, odnosno dozvoljenim nivoima ostaka rezidua pesticida u proizvodima“, ističe dr Vesna Pantić Palibrk iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Svake godine inspekcija određuje po regionima domaće proizvođače čije će proizvode konotrolisati i u laboratoriji. Kada je reč o robi iz uvoza, u laboratoriji se proverava samo ona za čiju pošiljku se na osnovu analize rizika proceni da može biti sporna. Ostale kontroliše tako što pregleda njihovu dokumentaciju i fizički proverava robu.