Evropski parlament usvojio je Uredbu o nepoštenim poslovnim praksama, koju sve države članice moraju da uvedu. Ove propise moraće pre ili kasnije da usvoji i Srbija, pošto proces evrointegracija znači i usklađivanje sa evropskim propisima.
Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ pojašnjava da se nova pravila odnose (na primer) na reklamiranje proizvoda koji su navodno „ekofrendli“ (’ecorendly’, ekološki proizvod), a zapravo to nisu – jer o tome nema nikakvih dokaza.
„To se zove zabrana ’greenwashing-a’, predstavljanje proizvoda kao ekološki prijateljskih, a zapravo nema nikakvih dokaza o tome. Moraće da bude mnogo strože obeležavanje na ambalaži, zabranjene su određene vrste nepoštene poslovne prakse“, objašnjava Ristić.
Kako dodaje, reč je o izmenama i dopunama Evropske direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi, koja je zabranjena i ustavom u Srbiji.
„Direktiva je dopunjena novim oblicima nepoštene porlovne prakse koje se odnose pre svega na reklamiranje, znači na predugovorno obaveštavanje potrošača o svojstvima robe“, kaže Ristić za Novu ekonomiju.
Greenwashing će biti zabranjen i potrošači neće moći da se zasipaju tvrdnjama kako je nekakav proizvod ekofrendli, ne prlja okolinu, ako ne postoji dokaz da je to zaista tako.
„Vrlo često se ističe primer reklamiranja da veš mašina može da izdrži 5.000 ciklusa, a ona uz stvarnosti ne može toliko da izdrži. Cela priča je krenula od takozvanih ugrađenih kvarova, da se prave uređaji, odnosno njihove komponente, koje jednostavno kad im istekne rok saobraznosti ili rok garancije, da se odmah kvare“, dodaje Ristić.
Primer nepoštene poslovne prakse je i kada se potrošaču preporučuje da obnavlja tonere za štampače, iako oni mogu da traju duže.
„Toner obično može da potraje duže, ali potrošaču se tvrdi da traje kraće i time se tera da se on stalno obnavlja. To su stvari na koje se sada stavlja naglasak“.
Kako dodaje, u svetu je sve više otpada i u masovnoj proizvodnji se stavlja naglasak na robu slabijeg kvaliteta koja kraće traje, da bi je ljudi više kupovali, sada se vraća naglasak na to da uređaj treba da duže traje, zbog ušteda i zaštite životne sredine.
„Ova uredba mora da dobije zvačičnu potvrdu u evropskom savetu, što je samo formalnost i da bude objavljena u službenom glasniku EU. Posle toga, sve zemlje članice imaju dve godine da to implementiraju u svoje zakonodavstvo. Takvu obavezu ima i Srbija, jer se kao kandidat za članstvo u EU obavezala da će svoje propise da uskladi sa propisima EU“, kaže Ristić.
On podseća i da je ministarstvo trgovine već pokrenulo inicijativu za formiranje radne grupe, a traženi su i predlozi za izmene zakona, koje su kako dodaje poslali i Efektiva i Centar za evropske politike.
„U naredne dve godine moramo da dopunimo Zakon o zaštiti potrošača sa odredbama iz ove direktive, o kojima nema pregovora, to je zajednička tekovina EU sa kojom mi moramo da se uskladimo“, dodaje naš sagovornik.
Reč o jednom paketu mera, u ovom predmetu je ta Uredba o nepoštenoj poslovnoj praksi, ali postoji i uvođenje popravljača.
„Cilj je da uređaj traje duže, uvešće se mnogo veća prav potrošača u smislu popravke proizvoda, biće veći naglasak na njihovoj popravci, pa će u svakoj zemlji članici morati, a pretpostavljam i u Srbiji da postoje posebni portali na kojima će se susretati potrošači i ovlašćeni popravljači“, kaže Ristić.
Popravljači bi prema njegovim rečima, mogli da budu novi termin i oni će imati pravo da popravljaju uređaj. Tu je kako dodaje, veliki „sukob“ između njiih i ovlašćenih servisera.
„Tu su i prava potrošača da može da se popravi proizvod, da se nađu rezervni delovi i po ceni da se popravka isplati, a ne da se kupuje novi proizvod, EU ide u tom pravcu, ka popravljanju, potenciranju prava na popravku“, dodaje Ristić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
Brisel planira da prisili kineske kompanije da prenesu svoju intelektualnu svojinu evropskim preduzećima kako bi mogle da dobiju subvencije EU, u okviru strožeg trgovinskog režima vezanog za čiste tehnologij...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
