Vesti iz zemlje

29.09.2023. 13:00

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

U planu izmene Zakona o zaštiti potrošača

Pixabay

Kupovina putem interneta, transparentnost pri određivanju cena, prava potrošača pri korišćenju „besplatnih“ onlajn usluga, usklađenost robe sa ugovorom (saobraznost) i pravni lekovi u slučaju „nesaobraznosti“  su neke od odredbi koje će biti obuhvaćene izmenama Zakona o zaštiti potrošača. 

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (MUST) objavilo je krajem avgusta da počinje rad na izradi izmena Zakona o zaštiti potrošača i da zainteresovani mogu svoje predloge i sugestije poslati putem veb aplikacije Ekonsultacije na portalu Euprave.

Cilj planiranih izmena je da se u Zakon o zaštiti potrošača implementiraju tri direktive Evropske unije: Direktiva 2019/2161, Direktiva 2019/771 i Direktiva 2019/770.

Da li će, pored implementacije ove tri direktive, biti još nekih izmena zakona o potrošačima još uvek nije poznato.

Nedostatak efikasnih mehanizama prinude da trgovaci poštuju prava potrošača je  glavni problem kada se radi o zaštiti potrošača u Srbiji, rekao je za Novu ekonomiju osnivač Centra za evropske politike (CEP) i koordinator NKEU za poglavlje 28 Nebojša Lazarević.

„U praksi su prisutne procedure postupanja i rešavanja reklamacija potrošača, trgovci su velikom većinom upoznati sa svojim obavezama i pravima potrošača, ali zaštita ne ide „putem prava“ nego „putem milosti“ trgovca. Donekle je to posledica generalno lošeg stanja u pravosuđu, jer ako kažete trgovcu „vidimo se na sudu“, verovatno će se samo slatko nasmejati“, rekao je Lazarević.

Novi Zakon o zaštiti potrošača koji je donet 2021. godine doneo je novi model vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Iako su informacije o prvih šest meseci primene novog modela potrošačke medijacije bile ohrabrujuće, prema rečima Lazarevića ubrzo su se pokazali i određeni nedostaci, pre svega vezani za način finanisiranja i održivost ovog mehanizma.

„Pored toga, ovaj sistem ‘pati’ i od jednog suštinskog nedostatka, a to je neophodnost da trgovac dobrovoljno prihvati preporuku medijatora, kao formalni preduslov da bi potrošač uspeo u svom zahevu. Trgovac je dužan da učestvuje u iniciranom postupku medijacije, ali ne i da poštuje njene odluke, pa potrošač i dalje zavisi od njegove dobre volje“, rekao je Lazarević.

Trenutno stanje u oblasti zaštite potrošača je donekle i posledica generalno lošeg stanja u pravosuđu, jer „ako kažete trgovcu ‘vidimo se na sudu’, verovatno će se samo slatko nasmejati“,  navodi Lazarević.

Potrošačka parnica je, ocenjuje Lazarević, „skupa, lična avantura sa vrlo neizvesnim ishodom“.

„Sudska zaštita je najvažnija pravna zaštita, a presuda je završna reč prava. Potrošački sporovi se javljaju izuzetno retko u sudskoj praksi, jer je stvarni prag sudske zaštite izuzetno visok, relativno je mala vrednost potrošačkog spora u odnosu na moguće parnične troškove, skupa je advokatska pravna pomoć, neizvesno je trajanje sudskog postupka“. 

Lazarević dodaje da se često javljaju i nepotrebna veštačenja čiji trošak opet ide na teret tužioca, odnosno potrošača. Sa druge strane, tuženi trgovci su „neuporedivo ekonomski jači“ i imaju lako dostupno kompetentno pravno zastupanje.

„Smatramo da se mora nešto bitno promeniti na planu sudske zaštite, a predlažemo da to bude uvođenje kolektivne tužbe. Kolektivna tužba omogućava objedinjavanje istih ili sličnih tužbenih zahteva prema jednom trgovcu, po pravilu zbog istovetne povrede koja je rezultat neke štetne poslovne prakse ili korisničkih uslova“, rekao je on.

Na taj način se, prema rečima Lazarevića, umesto sporadičnih, pojedinačnih zahteva, javlja „jedna mala ‘vojska’ sa zajedničkim pravnim zastupanjem, u parnici koja često izaziva veliku pažnju u javnosti“.

„To su stvari koje trgovci žele da izbegnu po svaku cenu, jer im jedino kolektivna tužba uliva strahopoštovanje potrošačkih prava“.

Povratak kolektivne tužbe štiti prava potrošača

 

CEP je, kako navodi Lazarević, blagovremeno uputio inicijativu Ministarstvu sa opcijama mogućih zakonskih rešenja koja su sva fokusurana na mehanizme primene pravila o zaštiti prava potrošača, jer je, prema njegovim rečima – tu koren problema.

„Opcije koje smo predložili uključuju proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencije postupcima za zaštitu prava potrošača, praćenja tržišta u pogledu sistematskih oblika kršenja ovih prava, podrške radu Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača“, rekao je Lazarević.

Pored toga, CEP predlaže da se po ugledu na materiju zaštite konkurencije, uredi nova upravna mera za grube povrede prava potrošača (kao što su nepoštena poslovna praksa i nepravične ugovorne odredbe), a koja bi se izricala u iznosu određenog postotka godišnjeg prometa trgovca, a sredstva koristila za obeštećenja potrošača i dalje mere zaštite prava.

„Tražimo bolji način finansiranja postojećih potrošačkih organizacija, kako bi mogle da sprovode aktivnosti koje trenutno nisu u mogućnosti zbog hroničnog nedostatka sredstava, kao što su nezavisni testovi ispitavanja kvaliteta proizvoda na tržištu“,  navodi Lazarević.

CEP smatra i da je potrebno uvođenje institucije koja bi pružila znatno uspešniju i efikasniju zaštitu, a to je Zaštitnik potrošača, zapravo ombudsman za potrošačka prava.

„Ombudsman omogućava jednostan, neformalan i efikasan postupak po potrošačkim prijavama, a njegove odluke imaju i dodatnu snagu, a to je mogućnost javnog objavljivanja liste trgovaca koji ne poštuju te preporuke, tzv. „stub srama“ ili „name and shame“ sistem. Reputaciona šteta često predstavlja veću pretnju za trgovca od prekršajnih ili drugih sankcija, i efikasniji način ispravljanja poslovne prakse koja ide na štetu potrošača“,  kaže Nebojša Lazarević.

Šta se nalazi u tri direktive koje će biti implementirane u srpski zakon?

1. Implementacijom Direktive 2019/2161 u Zakon o zaštiti potrošača menjaće se odredbe koje se odnose na: kupovinu putem interneta, transparentnost pri određivanju cena, rangiranje onlajn ponuda i prava potrošača pri korišćenju pri korišćenju „besplatnih“ onlajn usluga, kao i mogućnost država članica da izriču kazne iznosu od najmanje 4% godišnjeg prometa trgovca ili do 2 miliona evra ako informacije o godišnjem prometu trgovca nisu dostupne, navelo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u odgovoru Novoj ekonomiji. 

2. Direktiva 2019/771 treba da obezbedi pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, pa je potrebno prilagoditi odredbe koje se odnose: na usklađenost robe sa ugovorom (saobraznost), na pravne lekove u slučaju nesaobraznosti robe sa ugovorom, na načine ostvarivanja potrošačkih prava i na garanciju.

3. Кako se Direktiva 2019/770 bavi određenim aspektima ugovora o isporuci digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, najvažnije je uskladiti njihove definicije, navodi MUST. 

Govoreći o planiranim izmenama zakona, odnosno implementaciji tri evropske direktive, Lazarević ocenjuje da je  očigledno u pitanju napor da se uhvati korak sa izmenama evropskog potrošačkog zakonodavstva koje, nažalost, nisu bile obuhvaćene novim Zakonom o zaštiti potrošača, iako je ovaj donet 2021. godine.

„Direktiva 2019/2161 treba da obezbedi veću transparentnost i pojačane mere sprovođenja propisanih pravila zaštite potrošača, naročito kod elektronske trgovine, kao što je obaveza zaštite ličnih podataka u skladu sa GDPR pravilima uključujući tzv. besplatne usluge koje se pružaju radi zamene za lične podatke korisnika“, kaže Lazarević.

Takođe, prema njegovim rečima, ta ista direktiva treba da obezbedi proveru autentičnosti recenzija korisnika koje se objavljuju na stranici sa ponudom trgovca, obaveštavanje o prethodnoj ceni u slučaju popusta ili akcije, kao i davanje obaveštenja da li je cena personalizovana na osnovu prethodnog profilisanja potrošača, da li je treće lice koje se pojavljuje na onlajn platformi sa ponudom robe ili usluge zaista trgovac ili samo posrednik.

Na pitanje da li su pored implementacije tri direktive EU u planu i još neke izmene ili dopune zakona, Ministarstvo navodi da prevashodno ima za cilj  transponovanje odredbi ove tri direktive.

„Tek nakon usaglašavanja odredbi koje su predviđene direktivama mogu se razmatrati predlozi i sugestije za izmenu i dopunu koji nisu obuhvaćeni istim“, navelo je Ministarstvo u odgovoru Novoj ekonomiji.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.