Stanković: Povoljni klimatski uslovi rezultirali visokim prinosima i kvalitetom kultura

Najveći deo proizvodne 2015 i 2016. godine obeležili su povoljni klimatski uslovi što je rezultiralo veoma visokim prinosima i kvalitetom svih poljoprivrednih kultura, navodi u svojoj analizi Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

On kaže da su ratarski usevi, a naročito kukuruz, izuzetno dobro rodili, kao i voće, posebno jesenje kulture, dok je izuzetak samo kod ranih voćarskih kultura kod kojih je ostvaren nešto niži rod pre svega malina višanja i kajsije koje su zbog vlažnih uslova tokom cvetanja imale smanjen rod. 

„Ove godine prinosi i kvalitet grožđa su bili dobri, a nije primećena ni masovna pojava biljnih bolesti na voću i vinovoj lozi. Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede sa višegodišnjim prosekom daje osnova zaključku da je biljna proizvodnja u 2016. godini bila na nivou proseka.  Međutim, kako je prošlogodišnja proizvodnja osnovnih biljnih kultura (dominantnim po proizvodnim kapacitetima i obimu proizvodnje) bila ispod proseka, značajnije je snizila osnovicu u vrednovanju ovogodišnje proizvodnje“, objašnjava Stanković.

On dodaje da se to pre svega odnosi na kukuruz čiji je udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede iznosio 20%, zatim soje 3,5%, suncokreta 2,5% i šećerne repe 1,6%. 

U narednim godinama, sa velikim izazovom suočavaće se proizvođači i prerađivači šećerne repe, kraljice rataskih kultura, zbog gubitka tržišta EU, na kome Srbija ima preferencijalnu kvotu za izvoz od 182.000 tona.

„To će značajno smanjiti setvene površine kao prerađivačke kapacitete, zbog ograničene konkurentnosti na berzanskom tržištu gde su cene podložne oscilacijama, kao i zbog rentabilnije prerade šećerne trske u odnosu na šećernu repu“, ocenjuje Stanković.

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini iznela je 5.002 miliona USD, što je za 7,94% veća od realizovane u 2015. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4.397 milion a USD je veća za 7,51% u odnosu na 2015. godinu.

„U 2016. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji iznela je 3.380 miliona USD, što predstavalja rast od 13,46% u odnosu na 2015. godinu, sa učešćem od 67,57% u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno, vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena je na nižem nivou u odnosu na prošlogodišnju vrednost, iznela je 1.622 miliona USD i ima učešće od 32,43% u ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Smanjena satočarska proizvodnja je rezultat destabilizacije na domaćem tržištu svinjskog mesa uzrokovano prekomernim uvozom živih tovljenika što je destimulisalo domaću proizvodnju. Kreatori agrarne politike imaju pred sobom veliki izazov, u uslovima predstojeće liberalizacije uvoza mleka i prerađevina, što može dodatno destabilizirati domaće tržište“, navodi ovaj analitičar. 

Veća izdvojena sredstva u agrarnom budžetu namenjena subvencioniranju stočarstva u uslovima veće, dodatne liberalizacije uvoza stočarskih proizvoda neće doprineti značajnijem razvoju ove proizvodnje.

Na nezadovoljavajuća kretanja i efikasnost u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je tokom proteklih petnaest godina prosečno iznosila 1,3%, a bruto vrednosti 1,5%, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. 

„Optimalni model rasta računa sa prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5-4% očekuje se tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjujemo da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje“, navodi Stanković.

Po njemu, mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na oko 33%, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj ekstenzivnosti poljoprivrede. 

Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse – posebno obradivo zemljište, neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. 

Sa pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima u raubovanju svojih prirodnih potencijala neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu, zaključuje Stanković.