Pšenica zasejana na oko 600.000 hektara

U Srbiji je zasejano 600.000 hektara pšenice prošle godine, a od 1. jula do kraja 2023. godine iz države je izveženo 576.000 tona pšenice i brašna, piše Biznis.rs. 

Od million tona pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu u Srbiji.

Dobijeno brašno za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju pre svega hleba i peciva, zatim na proizvodnju testenina i konditorsku industriju, kao i na izvoz.

Na kraju 2022. godine u odnosu na podatke iz prethodnih godina, smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po stanovniku, sa 91,5 kilograma 2006. godine na 48,58 kilograma, piše Biznis.rs.

“Zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika, smanjili smo i dosadašnje procene godišnje meljave pšenice sa 1,2 miliona tona na million, odnosno 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna”, navode u Žitouniji.

Izvoz brašna u drugom polugodištu 2023. godine pokazao je vrlo pozitivan trend povećanja, tako da je barem za 30.000 tona veći nego 2022, a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna.

„U 2023. godini na domaćem tržištu brašna imali smo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po takozvanim “damping cenama“, objašnjava agroekonomista Branislav Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

On dalje kaže da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara – proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona, a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, pa je onda lako zaključiti da je na taj način država praktično “oduzela“ mlinskoj industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta.

Država produžila ograničenje cene hleba do 1. juna