Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu ...
Nemačka, najveća evropska privreda, završila je 2023. godinu u recesiji, sa padom bruto domaćeg proizvoda od 0,3 odsto, a procene analitičara i stručnjaka sugerišu da će se isto nastaviti i u 2024. godini.
Problemi u lancima snabdevanja, trajni inflatorni pritisci (pre svega skupi energenti), slabija potražnja za proizvodima i visoke kamate učinile su svoje, piše Blic, a prenose Biznis i finansije.
Posledice negativnih privrednih trendova u Nemačkoj se već osećaju u Srbiji, pa je i predsednik Aleksandar Vučić na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ocenio da bi „BDP Srbije porastao u 2023. za čitav bod više“ da nije bilo pada privrede Nemačke.
Srbija bi mogla da trpi značajne posledice, objašnjava Veljko M. Mijušković, ekonomista i docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a uticaj nepovoljnih dešavanja u nemačkoj ekonomiji na Srbiju može biti značajan, s obzirom na ekonomsku povezanost dve zemlje.
„Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije. Ako njihova ekonomija doživi recesiju ili opadne, to može smanjiti potražnju za izvoznim proizvodima iz Srbije što rezultira negativnim uticajem na domaći izvoz i ekonomski rast“, kaže Mijušković.
Pored toga, kako kaže s obzirom da nemačke kompanije često ulažu u Srbiju, otvarajući nova radna mesta i doprinoseći ekonomskom razvoju zemlje, ukoliko bi se situacija promenila na gore u nemačkoj ekonomiji, postoji opasnost da bi to uticalo i na odluke o investicijama tj. potencijalno bi bio smanjen priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iz Nemačke.
Promene u nemačkoj ekonomiji mogu uticati i na globalna finansijska tržišta, uključujući i međunarodne investicije u Srbiji. Ako dođe do nestabilnosti na svetskim tržištima to će svakako uticati loše na ekonomsku situaciju u Srbiji.
„Ako nemački turisti smanje svoja putovanja zbog ove nepovoljne situacije, to može da se oseti i u domaćem turizmu, jer i on zavisi od posetilaca iz evropskih zemalja“, kaže on.
Mijušković ističe da ako dođe do daljeg pogoršanja nemačke ekonomije to, pre svega, može imati negativne posledice na izvozno orijentisanu ekonomiju Srbije, kao i na uslužni sektor. Konkretno na udaru u Srbiji bi se našle: automobilska industrija, metalurgija, poljoprivredna i prehrambena industrija, građevinski sektor, turizam.
„Srbija ima značajan sektor automobilske industrije, sa prisustvom nekoliko velikih proizvođača i dobavljača. Ako dođe do smanjenja potražnje za vozilima ili komponentama u Nemačkoj, to će negativno uticati na domaće izvoznike u ovoj industriji“, kaže Mijušokvić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
