Cilj Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije u Novom Sadu je zajedničko rešavanje sistemskih izazova koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinih organizacija i drugih relevantnih učesnika, kažu njegovi osnivači.
Osnivači Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije su Udruženje Eko Inovacija na Balkanu iz Novog Sada, Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda i kompanija GILAB iz Beograda, uz podršku poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse u svojoj proizvodnji, preneo je portal Subvencije.rs.
NAJNOVIJE AKTIVNOSTI
Savez će 12. marta 2024. u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, predstaviti svoju viziju, ciljeve i aktivnosti svim zainteresovanim stranama.
Takođe, na događaju biće organizovane panel diskusije sa učesnicima koje će se baviti aktuelnim temama od značaja za čitav sektor regenerativne poljoprivrede i svih njenih učesnika, pokrivajući problematiku gazdinstva, ali i kreiranja tržišta za regenerativne proizvode.
Kako se navodi, Savez će težiti da oblikuje i unapredi ovaj cilj kako bi se podstakla primena regenerativnih praksi u poljoprivredi.
Rad Saveza će se ostvarivati kroz povezivanje i zajednički rad svih učesnika koji se direktno bave regenerativnom poljoprivredom u nekoj meri, kao i onih koji indirektno, svojim delovanjem, mogu doprineti da ona bude u većoj meri raširena u Srbiji.
Pre zelene revolucije (60-ih godina prošlog veka) svaki poljoprivredni proizvod u Srbiji je bio proizveden kroz primenu regenerativnih praksi, preneo je ranije portal Agrosmart.
Danas, kako se dodaje, regenerativna poljoprivreda predstavlja pionirski poduhvat i malo je rasprostranjena.
Subjektivna procena jednog od protagonista ove zajednice u Srbiji je da je taj procenat manji od 1% od ukupnog broja poljoprivrednika.
Početak bavljenja profesionalne regenerativne poljoprivrede u Srbiji se vezuje uz rad Instituta Tamiš iz Pančeva. 2006-te godine, nekoliko savetnika sa Instituta (posle stručne posete SAD-u) zasnivaju prva ogledna polja na kojima počinju da primenjuju prakse konzervacijske obrade zemljišta (redukovana obrada).
Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak