Pored klime i digitalizacije, vojna industrija postaje prioritet za EU

Visoki zvaničnici Evropske unije potvrđuju da potrošnja u sektoru odbrane postaje jedan od najvažnijih segmenata za investiranje i da ulazi u rang sa zelenom tranzicijom i digitalnom revolucijom, piše Balkan Green Energy News.

Neki mehanizmi finansiranja i subvencionisanja su već preinačeni kako bi se uklopili u nove prioritete.

Jednokratni paket od 800 milijardi evra za oporavak od posledica pandemije i održivi razvoj iscureće za tri godine. Tok dekarbonizacije posle toga je neizvestan.

Pre samo šest meseci, evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je da je EU počela da pomera svoj fokus sa reagovanja na energetsku krizu, ka ostvarivanju plana da obori neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu. Po svemu sudeći, prioriteta ima još – konkretnije, zbog sektora odbrane bi moglo da ostane manje sredstava za dekarbonizaciju.

Administracija u Briselu poslednjih godina forsira ideju reindustrijalizacije i to s naglaskom na inovativne tehnologije i energiju iz obnovljivih izvora.

To je u velikoj meri (zasad spor) odgovor na kinesku dominaciju u industrijskoj proizvodnji i ogromne subvencije koje su Sjedinjene Države uvele 2022. kroz Zakon o obaranju inflacije.

Ali i proizvodnja naoružanja je, kada je Rusija pre dve godine napala Ukrajinu, već bila u velikom zaostatku. Kako prenosi Financial Times, podrška ovom sektoru raste, s obzirom na promene na polju finansiranja i podsticaja i izjave zvaničnika.

EIB će finansirati projekte u sektoru bezbednosti koji imaju primenu i u civilnom životu

Države članice su sasekle predlog za platformu za strateške tehnologije STEP (Strategic Technologies for Europe Platform) sa deset na 1,5 milijardu evra. Tako je preostala jedino stavka namenjena Evropskom fondu za odbranu (EDF).

Zamisao za celokupni program STEP je bila da pojača postojeće mehanizme finansiranja razvoja i uvođenja zelenih i tehnologija od presudnog značaja. Pregovori još traju.

Štaviše, Evropska investiciona banka (EIB) namerava da izdvoji osam milijardi evra za finansiranje investicija među kojima su sajber-bezbednost, oblast svemira, mobilnost vojske i zaštita presudno važne infrastrukture. EU svom kreditoru ne dozvoljava da finansira samu opremu za odbranu, kao što su oružje i municija.

Ali zabrana ne obuhvata projekte koji doprinose bezbednosti civilnog sektora, one koji imaju takozvanu dvojnu primenu.

Banka je u januaru objavila da, u saradnji sa Evropskom komisijom, priprema fond od 175 miliona evra za ulaganje u kapital malih i srednjih preduzeća i startapa u domenu odbrane.

EIB-ova strategija je na dnevnom redu neformalnog sastanka Saveta za privredna i finansijska pitanja (Ecofin) krajem februara. Njega čine resorni ministri iz zemalja članica.

Nova predsednica EIB-a Nadija Kalvinjo izjavila je da banka doprinosi „ratnim naporima“ u Ukrajini, između svojih ostalih prioriteta, ali da će još veću ulogu igrati u obnovi kada sukob prođe.