Dizel u Srbiji skuplji dva dinara po litru
Dizel će na pumpama u Srbiji, od danas u 15.00 sati do sledećeg petka, 4. jula biti skuplji dva dinara, litar će koštati 194 dinara.Cena benzina evropremijum BMB 95 je nepromenjena i košta 181 dinar....
Oko 15 odsto preduzeća u Srbiji nije u situaciji da parira rastu troškova i poreskih nameta tako što će povećati svoje cene i promet, kažu u Uniji poslodavaca Srbije za današnju Politiku.
Svako opterećenje za njih može da znači zatvaranje poslovanja i to je problem o kome treba da se razmišlja, kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
„Pojedinim preduzećima sve je teže da plaćaju obavaze na vreme, jer problem tih firmi je u nametima koji ih opterećuju, a drugo, značajno su povećane plate u Srbiji tako da imaju u tom smislu opterećenje“, kaže Atanacković.
Kako dodaje, tih 15 odsto preduzeća nije u situaciji da parira povećanju troškova tako što će povećati svoje cene i promet, a imaju i pritisak na poslovanje zbog konkurencije koja stiže iz uvoza.
Prema Atanackovićevim rečima, povećanjem minimalne zarade, povećavaju se i ostale zarade, što je kako ocenjuje, sa jedne strane u redu, za većinu preduzeća, ali rpedstavlja problem za one koji teško posluju.
„Ako je minimalac povećan 17,8 odsto, pitanje je da li takva mala preduzeća mogu i za koliko procenata da podignu cenu svojih usluga i proizvoda kako bi nastavila da posluju u plusu, to je uglavnom nemoguće“, dodaje Atanacković.
Poslednje istraživanje „Siva ekonomija i bezgotovinsko plaćanje u Srbiji“ pokazalo je da poslodavci uspevaju da u 84,8 odsto slučajeva izmire uplate pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u preduzeću, za razliku od 2022. kada je to uspevao 91 procenat.
POTREBNA JE REFORMA PORESKOG SISTEMA
U Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu kako je tačno da svako povećanje zarada može da ugrozi preduzeća, zbog čega je potrebna reforma poreskog sistema.
Predstavnik tog udruženja, Milena Amon, kaže kako je rešenje u smanjenju poreza na zarade.
„Trebalo bi ukinuti, recimo porez na minimalnu zaradu, jer je minimalac ispod nivoa minimalne potrošačke korpe. Trenutno neoporeziv deo iznosi 25.000 dinara i iako se on povećava svake godine, to ipak nije dovoljno. sve se to odvija sporo, a iako se uveća neoporezivi deo, uvećava se osnovica za obračun poreza i doprinosa, tako da opet imate veće doprinose da plaćate“, dodaje Amon.
Kako naglašava, ukidanje poreza na minimalac olakšalo bi rad mnogim preduzećima.
„Krajnji cilj je da se zaposlenima poveća neto iznos zarade, a ada se bruto ne uvećava. Tako je u uređenim državama uostalom, na male plate nisu toliki poreski nameti nigde. To je recimo prošle godine uradila Crna Gora, smanjili su opterećenja privredi, zdravstvo su prebacili na budžet, ne finansira se iz doprinosa i povećali su minimalac dvostruko, pritom ne ugrožavajući samu privredu“, objašnjava Amonova.
Kako dodaje u Srbiji radnici i dalje imaju malu platu i odlaze da rade u inostranstvo, pa zbog toga treba nešto promeniti.
„Svakako se određeni broj preduzeća gasi, jer ne mogu svi da izmire nametnute poreske obaveze, a to ugrožava preduzetništvo u Srbiji. Od oko 320.000 preduzetnika, određeni deo je u stanju mirovanja“, kaže amon.
Ističe kako je veliki problem i nelojalna konkurencija od strane neregistrovanih subjekata.
„Ispostavlja se da je mnogo isplativije danas raditi kao neregistrovan, jer takvi obično imaju da plate samo neku prekršajnu prijavu koja je ionako niska i to je to“, zaključuje Amon.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
