Povećanje akciza ne obara inflaciju, minimalac nedovoljan za preživljavanje

Međugodišnja inflacija se smanjuje i ona je trenutno 11,5 odsto, cilj Narodne banke (NBS) za kraj ove godine bio je da ona bude osam odsto, kažu ekonomisti. Sindikati kažu da minimalac nije dovoljan za život, a poslodavci da njegovo najnovije povećanje nije realno i da je to veliki izazov za domaću privredu.

Ova godina će biti završena sa nešto većom inflacijom od tog očekivnaja, verovatno oko devet odsto, a tome dobrim delom doprinosi povećanje akciza koje je najavljeno od oktobra.

Ovo predviđanje izneo je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu, na debati „Standard građana i jesen-zima 2023/2024“, koja je održana u  organizaciji Fondacije za demokratiju i Fondacije Fridrih Ebert.

Kako naglašava, standard građana u Srbiji je i dalje veći nego pre i posle 2015. godine, za oko 30 odsto, što je dobro, ali trenutni trend nije povoljan.

„Ovaj rezultat je posledica veoma visoke inflacije koja poslednjih meseci pada, na to se odrazila i restriktivnija monetarna politika, kao i stabilizacija stanja u Ukrajini, oporavak lanaca snabdevanja, kao i povoljnijih okolnosti na globalnom tržištu“, dodaje Nikolić.

POVEĆANJE AKCIZA NE OBARA INFLACIJU

„To je rezultat najavljenih viših akciza od 1. oktobra, koje će se odraziti na višu cenu goriva i opet, višu inflaciju, za mene je dilema zašto se Mininstarstvo finansija odlučilo za takav potez, jer kada govorimo o prometu motornih goriva, jedino kod njih imamo vrlo izražen pad prometa, u periodu jun na jul 13,4 odsto, a u prvih šest meseci 4,2 odsto“.

Podaci kako ocenjuje, govore kako se gorivo manje kupuje, čak i kad se pogleda promet putničkih vozila koja su ušla u Srbiju. On su, kako dodaje, verovatno izbegavali da kupe gorivo u Srbiji zbog visokih cena, a manje ga je kupovalo i domaće stanovništvo.

Prema Nikolićevim rečima, sa većim akcizama, teško će se dostići ciljani nivo inflacije.

PAD PROMETA U TRGOVINI NA MALO

Pad prometa u trgovinim na malo je svuda u Evropi pod naletom inflacije i u negativnoj jezoni, a retke su zemlje koje su tu zabeležile rast:

„Jun na jul, samo su to zabeležile Bugarska za nijansu, Portugal, Malta, donekle Luksembrurg i Španija imaju pozitivan rast prometa u trgovini na malo, sve druge zemlje su u manjem ili većem minusu, Slovenija u neverovatnih 16 posto, realni pad prometa u trgovini na malo“, objašnjava Nikolić.

Kako dodaje, Srbija je poput svih tih zemalja od trećeg tromesečja 2021. godine i tokom 2022. do zaokrenula vrlo brz rast standarda koji je trajao od 2015. godine.

„Pod uticajem visoke inflacije zabeležila je realni pad prometa. Trenutni nivo prometa je dobra indikacija strandarda u odnosu na prošla vremena. On je i dalje za 52 odsto veći u odnosu na prosek 2015. godine. To je dobar rezultat, u Evropi je samo Rumunija sa boljim rezultatom“, dodaje Nikolić.

Deklaracija o plati za život: Povećati minimalac prvo za deset, a onda za 20 odsto

SINDIKATI: DRŽAVA NIJE DOSLEDNA PREMA RADNICIMA

Zoran Ristić iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost kaže da država vodi nekonzistentnu (nedoslednu) politiku, sa jedne strane kroz određene mere štiti standard građana, imamo akcije „Bolja cena“, ili daje novac određenim kategorijama stanovništva, ali je nejasno po kom kriterijumu je to definisano.

„Sa druge strane imamo i najavnu mnogih poskupljenja. Ovde se ne radi samo o povećanju akciza, jer se do sada to radilo početkom i sredinom godine, a ne u oktobru. Postavlja se pitanje da li je to Vlada preduzela kao neki vid kompenzacije za sredstva koja su iz budžeta izdvojena za te mere“, kaže Ristić.

Mere, pomoći deci, povećanje plata u prosveti i zdravstvu, kako podseća koštaju državni budžet 23 milijarde dinara, a sredstva koja se očekuju samo od povećanja akciza su 30 milijardi.

„Postavlja se pitanje ko je platio i ko će platiti ta jednokratna davanja koja se daju da bi se gasili trenutni požari. Po svemu sudeći to su oni koji na pumpama sve ređe toče gorivo i koji će morati da toče i dalje“, naglašava predstavnik Nezavisnosti.

Odluka NBS o kreditima, kako ocenjuje je još jedna od prinudnih koje su morale da se uvedu kaoo i ograničenje cene namirnica:

Jedna od negativnih mera je odbijanje Vlade Srbije je da se minimalna zarada izjednači sa potrošačkom korpom, što stoji i u Zakonu o radu.

Postavlja se pitanje kada govorimo o minimalnoj potrošačkoj korpi, da li je stav onih koji je koncipiraju da u Srbiji postoje dve kategorije stanovništva koje treba da zadovolje minimalne i oni koji zadovoljavaju prosečne životne potrebe, dodaje Ristić.

„Treba ići na to da mi više nemamo minimalnu potrošačku korpu, već onu koja treba da zadovoljni egzistencijalne potrebe zaposlenih onako kako je definisano u Zakonu o radu“, dodaje Ristić.

Privreda, banke, trgovina ostvaruju veliki profit, to bi moglo da se smanji i usmeri na određne kategorije stanovništva.

Poslodavcima duži rok za zapošljavanje stranaca, dobijanje podsticaja

BESMISLENO PRIČATI O MINIMALCU, PRAVA TEMA JE OSNOVNA ZARADA

„Moramo da izađemo na ulice i radikalizujemo naš pristup, sledeće godine doći ćemo u jedan inflatorni pad, kao onda kada smo imali milijarde u džepovima, a sa njima nismo mogli ništa da kupimo“, ocenjuje Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Prema Mihajlovićevom mišljenju, u Srbiji ne bi trebalo pregovarati o minimalno zagarantovanoj, već o osnovnoj zaradi zaposlenih. Podseća da su sindikati u vezi sa tim tražili i promenu Zkaona o radu:

POSLODAVCI: BILO REALNO DA SE MINIMALAC POVEĆA 8, NE 18 ODSTO

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković kaže da u godinama i nakon pandemije, nije bilo realno da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom:

Da nije došlo do pandemije, već naredne godine bi moguće uspeli da dođemo do tog nivoa, mi smo vrlo nevoljno prihvatili njeno (poslednje) povećanje, iz ugla sindikata u ovom trenutku bi tu zaradutrebalo povećati za 30 odsto. Jedino ako bi zaista rešili da imamo inflaciju u milijardama, onda bi zaista moglo da bude tako.

On dodaje i da je nedavno povećanje od 18 odsto iz ugla poslodavaca preterano, kao i da su oni imali svoj predlog o tom povećanju.

„Logično je da se cena rada poveća onoliko koliki je predviđen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), sabrano sa inflacijom koja se očekuje. Iz Ministarstva finansija smo dobili odgovor da je predviđena inflacija u sledećoj godini 4,9 odsto, a da je rast BDP-a 3,5 odsto, to je ukupan rast od osam odsto. Kad se nešto poveća za osamnaest odsto, to je zaista težak zadatak za privredu da tako nešto ostvari“, opbjašnjava Atanacković.

Minimalna zarada će od 1. januara 2024. godine iznositi 47.154 dinara, odnosno 401 evro, zaključio je početkom septembra Socijalno-ekonomski savet, a Vlada Srbije 11. put zaredom bez saglasnosti sindikata usvojila to mišljenje.

Izvesno da će minimalac biti 47.000, predsednik najavio pre mesec i po dana