Vesti iz zemlje

30.08.2023. 08:33

Nova ekonomija

Autor: Katarina Pantelić

Izvesno da će minimalac biti 47.000, predsednik najavio pre mesec i po dana

Novčanice evra na kojima stoje figurice radnika Foto: Flickr - Marco Verch Professional Photographer

Subvencije za investitore su prošle godine bile 65 odsto veće nego 2020.

Minimalna cena rada je već određena, to nam je i saopštio predsednik Aleksandar Vučić pre mesec i po dana, pa je izvesno da će minimalac biti oko 47.000 dinara, rekla je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.

Ona je u razgovoru za Novu ekonomiju, uoči današnjeg sastanka Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na kom predstavnici radnika i poslodavaca pregovaraju o visini minimalca, ocenila da „ovo nije prvi put da se sindikati i Savet ponižavaju“.

„Nije dobro što sindikti koji sede u SES-u, čak ne ni svi sindikati, nemaju konkretan odgovor na takvo ponašanje predsednika i Vlade Srbije i uopšte stanje u drustvu“, rekla je Savić pred zasedanje SES-a.

Savić je izjavil se  cenzus u vezi sa reprezentativnošću sindikata mora promeniti jer on sada iznosi 10 odsto.

Kako je rekla, da bi jedan sindikat imao članove u SES-u, mora da ima 240.000 članova.

Napomenula je da treba smanjiti cenzus kako bi i  drugi sindikati mogli da prisustvuju pregovorima.

Prema njenim rečima, potrebno je da svi sindikati izađu iz SES-a i da stupe u generalni štrajk, izađu na ulice kako bi napravili pritisak na Vladu i vlast u vezi sa minimalcem, a ne „da se samo aminuju ono što se kabinetski odredi“.

„Jedan veliki problem u vezi sa određivanjem minimalne cene rada je minimalna cena rada po radnom satu. Imamo situaciju da se odredi minimalni radni sat, a onda da se ne poštuje prilikom obračuna zarada i to je u javnom i u privatnom sektoru. Recimo minimalni sat je 200 dinara a on se obračunava po 150 dinara“, rekla je Savić.

Time se, kako je rekla, krši Zakon o radu i uzimaju pare od zaposlenih.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je to jedna od praksi koja traje godinama, ali da se i dalje ne zna koji broj poslodavaca to radi.

Procene su da radnika koji primaju minimalnu zaradu u toku cele godine ima oko 250.000, ali i da je isto toliko onih koji primaju nešto više od minimalca.

„Poslodavac koji ne želi da dođe pod udar zakona, prema kome radniku ne sme duže od šest meseci da isplaćuje minimalac (počne da ga) isplaćuje dva dinara preko minimalca – i samim tim ta zarada više nije minimalna“, rekao je on u razgovoru za Novu ekonomiju.

Dodao je da koliko god da poslodavac isplaćuje zaradu on je svakako obveznik plaćanja poreza i doprinosa na minimalno.

Hoće li biti zvanično postignut koncenzus oko minimalca?

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao da ne očekuje da će danas biti zvanično postignut koncenzus u vezi sa minimalnom zaradom jer sindikati imaju primedbe na predloženu minimalnu cenu rada.

„Unija poslodavaca nije potvrdila da prihvata ni da ne prihvata predlog koji smo dobili od Ministarstva finansija koji se odnosio na povećanje neoporezivog dela zarade na 25.000 dinara“, rekao je on.

Dodao je da će Unija poslodavaca i dalje raspravljati o tome i da je teško odrediti da li je to dovoljna kompenzacija za povećanje troškova koje će imati poslodavci.

Rekao je i da je, prema rezultatima ankete koju je Unija poslodavaca sprovela, većina poslodavaca za povećanje minimalca, ali uz uslov da država učestvuje u smanjivanju troškova kod isplata zarada.

„Svejedno, postoji onaj broj uz koji se mi trudimo da tražimo bolju situaciju kada se radi o oporezivanju zarada. Razmišljamo o onima koji su najslabiji“, rekao je Atanacković.

Nedavno je u toku pregovora na SES-u odbijen zahev sindikata da se uklađivanje minimalca zbog inflacije i raznih faktora vrši dva puta godišnje kao što je to bilo do 2014. godine kada je poslednji put menjan Zakon o radu.

Predstavnici Ministarstva finansija su danas predložili da minimalna cena rada za 2024. godinu bude povećana za 17,8 odsto, odnosno da bude 47.154 dinara.

Predsednica ASNS Ranka Savić je rekla da je saglasna sa tim da bi minimalnu zaradu trebalo usklađivati dva puta godišnje jer se u septembru svake godine odlučuje kolika će biti minimalna zarada za narednu godinu, a prvu takvu platu radnici primaju u februaru.

S druge strane, Atanacković je kazao da Unija poslodavaca insistira da rezultat povećanja cena ima pravi odnos sa povećanjem bruto društvenog proizvoda i inflacijom u narednoj godini.

„Prema izjavama Ministartsva finansija to će ukupno biti 8,4 odsto je je predviđena inlfacija od 4,9 i rast BDP-a od 3,5. Tako da to nije 17,5 odsto koliko treba da se poveca minimalna zarada. Povećanje minimalnih zarada prouzrokuje i povećanje drugih zarada. Ne može neko ko je bio u blizini minimalne zarade da ostane na tome“, rekao je on.

Da li i kako zapošljavanje stranaca menja tržište rada?

Vlada Srbije je prošle godine donela uredbu koja predviđa podsticaje za poslodavce koje zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji. Prema prvobitnoj verziji uredbe pravo na dodelu podsticaja imao je poslodavac koji „novonastanjeno lice“ zaposli do kraja ove godine, ali je uredba nedavno produžena do kraja 2024. godine.

Savić je, komentarišući tu odluku, rekla da se Srbija možda poprvi put suočava sa manjkom rande snage i da ova odredba nije slučajno doneta.

„Verovatno nema dovoljno domaćih radnika i oni odlaze u druge zemlje, a nama dolaze oni iz manje razvijenih zemalja. U tom smislu je to moralo da se reguliše. Imamo popriličan broj stranih radnika u Srbiji i u svakom slučaju je dobro da se položaj tih radnika reguliše“, rekla je Savić.

Atanacković je rekao da je činjenica da se nedostatak domaće radne snage nadoknađuje inostranim državljanima i podsetio da je donet novi Zakon o zapošljavanju stranaca.

„Kada je kod nas sezona, kuvari posebno ali i konobari, prelaze u Hrvatsku ili Crnu Goru gde su moguće veće plate u sezoni. Tako da, ne samo da nam nedostaju zavarivači, keramičari ili armirači već nedostaju i radnici u gostitieljstvu a kažu i da je u trgovini veliki problem, s obziom na dužinu radnog vremena jer trgovine često rade i nedeljom“, rekao je Atanacković.

Poslodavcima duži rok za zapošljavanje stranaca, dobijanje podsticaja

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.