U Srbiji je za kupovinu nekretnina ukupno izdvojeno 1,7 milijardi evra u četvrtom kvartalu prošle godine, što je za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je 40 odsto više u odnosu na isti period 2019. (pre pandemije), pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine iznosio je 32.069 što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal pretpandemijske godine (2019), ali manje 14,3 odsto manje nego u četvrtom kvartalu prethodne godine.
Prema podacima RGZ-a, za četvrti kvartal 2023. u Srbiji je nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti nakon dvogodišnjeg dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije.
Od ukupno 1,7 milijardi evra, 534,1 milion evra iznosi deo novca sa delimično regulisanog tržišta (nekretnine koje nisu upisane u katastar).
Udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u
katastar nepokretnosti) u istom periodu u ukupnoj vrednosti pao je za osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u poslednjem kvartalu 2023. godine primetan je još umereniji rast cena stanova u Srbiji, saopštio je RGZ.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine. Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), građevinsko zemljište 131 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), poslovne prostore 100,7 miliona evra (šest odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište dato je 80 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti).
Kad se posmatra način plaćanja, samo sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane, dok je u istom periodu 2022. godine iz kreditnih plasmana plaćeno devet odsto nepokretnosti.
Stan na Vračaru plaćen 10.405 evra po kvadratu
Stan za koji je izdvojeno najviše novca u četvrtom kvartalu 2023. godine prodat je u starogradnji u iznosu od 1,5 milion evra, površine je 148 kvadrata
i nalazi se u Beogradu, u opštini Vračar. To je ujedno i najskuplji kvadrat stana u četvrtom kvartalu lane, što iznosi 10.405 evra po kvadratu.
Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 1,9 miliona evra.
U Beogradu, u četvrtom kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 834,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 493,2 miliona evra. Prema podacima RGZ-a, u Beogradu je zabeležen i najveći broj kupoprodajnih ugovora (7.237), što je 23,9 odsto manje nego u četvrtom kvatralu 2022. godine.
Kupci stanova nadaju se pojeftinjenju, agenti i investitori se ne slažu