Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvarila je u prošloj godini značajan rast dobiti – sa 24,4 na 38,7 milijardi dinara. Iako je poslovao stabilno, izvoz je gotovo prepolovljen. Na konačni rezultat, uticaj su imali i loši meteorološki, odnosno hidrološki uslovi, a da nije odobravao popuste za kupce – EPS bi zaradio i do 4,5 milijardi dinara više.
Poslovni prihodi EPS-a u 2025. godini iznosili su 460,5 milijardi dinara, odnosno gotovo četiri milijarde evra. U odnosu na godinu dana ranije, poslovni prihodi porasli su za oko 15 milijardi dinara, iliti oko 3,5 odsto.
Kada se posmatraju prihodi od robe i usluga, oni su u prošloj godini iznosili oko 455 milijardi dinara. Očekivano, najviše prihoda EPS je ostvario od prodaje električne energije – 426 milijarde. Potom, 23,4 milijarde naznačene su kao prihodi od prodaje Elektromreža Srbije. Kako je pojašnjeno, ovaj iznos odnosi se na prodaju električne energije Elektromrežama, inače operatoru prenosnog sistema.
Ostatali prihodi u iznosu od 454 miliona dinara, navodi se u Napomenama uz finansijski izveštaj, odnose se na naknadu za obračun i naplatu takse za Javni medijski servis (RTS), koju svi potrošači plaćaju u iznosu od 349 dinara kroz račun za struju. Inače, EPS za ovu uslugu ima naknadu od tri odsto na preneta novčana sredstva RTS-u.
Što se tiče prodaje proizvoda, to se pretežno odnosi na prodaju uglja – 2,4 milijarde dinara, od prodaje toplotne energije – 2,6 milijarde, tehnološke pare i gasa – 116 miliona dinara i još oko 60 miliona za ostale proizvode.
Kada se posmatra domaće tržište, prihodi su za godinu dana porasli sa 435 na 451 milijardu dinara. S druge strane, prihodi od prodaje na stranom tržištu, dakle iz izvoza, drastično su smanjeni.
Naime, dok je u 2024. prihod od prodaje u inostranstvu iznosio 6,3 milijarde, u 2025. ovaj iznos pao je na 3,3 milijarde dinara. To, dakle, znači da su za godinu dana prihodi od izvoza smanjeni za 47,5 odsto.
S druge strane, porasli su EPS-ovi poslovni rashodi, doduše ne dramatično. Konkretno, ovi troškovi porasli su sa 399 na 404,8 milijardi – manje od 1,5 odsto. Kako se može videti u finansijskom izveštaju, razlog za povećanje troškova bile su cene “materijala, goriva i energije”, kao i troškovi zarada za zaposlene koji su takođe porasli.
Što se tiče kredita, EPS je tokom prošle godine isplatio 8,9 milijardi dinara za dugoročne kredite u zemlji i još 27,2 milijarde za dugoročne kredite u inostranstvu.
Kako se može videti u Napomenama uz finansijski izveštaj, ukupni dugoročni krediti koje ima EPS, poslednjeg dana prošle godine iznosili su ukupno 151,3 milijarde dinara, što je skoro 1,3 milijarde evra. EPS, za realizaciju različitih projekata, duguje Kini, Japanu, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao i različitim poslovnim bankama.
Konačno, profit EPS-a na kraju 2025. godine iznosio je 38,7 milijardi dinara, odnosno skoro 330 miliona evra. I tu je zabeleženo povećanje u odnosu na 2024, kada je profit iznosio oko 24,4 milijarde. Ipak, tokom prethodnih godina, ubedljivo najveći profit EPS je ostvario 2023. godine – 112,4 milijarde dinara, iliti skoro milijardu evra.
To je ujedno bila prva godina u kojoj se EPS iz “minusa” vratio u pozitivno poslovanje. Naime, 2022, EPS je ostvario gubitak od 72,6 milijardi dinara, a godinu dana ranije, 2021, gubitak je iznosio 15 milijardi. Podsećanja radi, 2021. je bila godina kada se u EPS-u dogodio kolaps.
U noći između 10. i 11. decembra, kada je pao prvi sneg te zime, stali su gotovo svi proizvodni blokovi. Više od 130.000 domaćinstava ostalo je tada bez struje, a EPS je električnu energiju morao da uvozi.
Do havarije je, ispostaviće se ubrzo, došlo zbog lošeg kvaliteta uglja koji se koristio za proizvodnju struje. Ispostavilo se da na kopu Rudarskog basena Kolubara nije skinuto dovoljno zemlje koja pokriva ugalj – te je on bio mokar, a pored toga, u njemu je bilo i blata.
Nekoliko dana kasnije, 15. decembra, v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić smenio je odgovorne u lancu proizvodnje uglja i struje. Konkretno, smenjena su četiri direktora u ogranku TENT. Oni su, međutim, dve godine kasnije vraćeni na rukovodeće pozicije. I sam Grčić je podneo ostavku, doduše mesec dana nakon havarije, 12. Januara.
Pored finansijskog izveštaja, javno je dostupan i Izveštaj o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS-a. U njemu se, između ostalog, navodi da su na rezultate u proizvodnji električne energije najviše uticali loša hidrološka situacija i veoma niski dotoci na rekama, za čak 30 odsto manji u odnosu na višegodišnji prosek. Ipak, u proizvodnji koju je EPS okarakterisao kao stabilnu, najveće učešće imale su termoelektrane na ugalj – 71,4 odsto.
Što se tiče proizvodnje iz hidro sektora, u izveštaju se navodi da je druga zaredom hidrološki loša godina uticala na to da proizvodnja iz hidro sektora bude za čak 20 odsto manja u odnosu na prethodnu godinu.
Inače, ukupna proizvodnja struje u 2025. godini iznosila je 30.556 gigavat-sati.
U ovom izveštaji se navodi i da su kupcima odobreni popusti za redovno plaćanje u iznosu od oko 4,3 milijarde dinara. Zaključno sa obračunom za septembar, na snazi je bio isključivo popust u visini od 5 odsto, koji se odobrava kupcima za plaćanje računa do 28. u mesecu za prethodni mesec.
Od obračuna za oktobar, omogućeni su i dodatni popusti – šest odsto za plaćanje računa do 20. u mesecu uz samoočitavanje i sedam odsto za plaćanje računa do 20. u mesecu uz elektronski račun.
Pored navedenih popusta, zaključno sa obračunom za septembar na snazi su bili i popusti za elektronsku dostavu računa i za plaćanje računa putem aplikacije „Uvid u račun“, a po čijem osnovu je kupcima odobren iznos od 200 miliona.
A u godini za nama, EPS je smanjio broj zaposlenih. Iz Finansijskog izveštaja vidi se da je u 2024. godini, u EPS-u bilo 19.203 zaposlenih. Godinu dana kasnije, na kraju 2025, zaposlenih je bilo 18.825. To je tačno 378 zaposlenih manje.
Kako je pojašnjeno u Izveštaju o realizaciji plana, prošle godine je penzionisano 1.018 zaposlenih. Po osnovu sporazumnog raskida radnog odnosa i otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, radni odnos je raskinulo 42 lica.
S druge strane, u EPS-u je bilo i zapošljavanja. Kako se navodi, prijem lica u radni odnos realizovan je po osnovu člana 27k Zakona o budžetskom sistemu i dobijenih saglasnosti Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava u radni odnos na neodređeno i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika (419 lica), u radni odnos na određeno vreme do šest meseci (282 lica) i po odluci suda (7 lica). Mimo plana, zbog neplaniranih okolnosti u vezi sa statusom ugovora o pružanju usluga, u radni odnos na određeno vreme iz Đerdap usluga primljeno je 474 lica.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Kompanija "Gorki list" kupila je na javnom nadmetanju zgradu Doma vojske u centru Subotice za 3,17 miliona evra, a novi vlasnik Vojin Đorđević najavio je obnovu objekta uz očuvanje njegovog izgleda i istorij...
Srbija agencija za bezbednost saobaćaja
Agencija za bezbednost saobraćaja pokrenula je novu preventivnu kampanju pod sloganom „Na putu do nule sa nula promila“, sa ciljem podizanja svesti o opasnostima upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i s...
Dizel će na pumpama u Srbiji od danas u 15.00 poskupeti dva dinara, litar će koštati 223 dinara.Cena benzina ostala je nepromenjena, litar košta 191 dinar.Dizel za poljoprivrednike košta 184 dinara z...
Dok javnost razmatra o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka i ministar odbrane Bratislav Gašić najavljuje početak regrutacije za obavezno služenje vojnog roka od septembra ove godine, Vlada Srbije novac na...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
