Vlada Srbije od sutra počinje razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o trećoj reviziji aranžmana koji je na snazi od 2022. godine. Razgovaraće se o izdacima iz budžeta za kapitalne investicije, ali i o reformama u državnim preduzećima, kao što su EPS i Srbijagas, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).
MMF je odobrio Srbiji 19. decembra 2022. stendbaj aranžman, u trajanju od 24 meseca u iznosu od oko 2,4 milijarde evra. Srbija je posle problema u svom energetskom sektoru, koji su izazavani lošim poslovanjem EPS-a, bila primorana da na tržištu kupuje energente u jednoj od najvećih kriza izazvanih ratom u Ukrajini.
Zbog visokih tržištnih cena, Srbija je tada dobila odobrenje od borda direktora za taj zajam, koji sa sobom nosi i neke uslove.
„Aktuelni stendbaj aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike. Dogovoreni ekonomski program ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi,“ navela je Narodna banka Srbije (NBS) u saopštenju prošle godine kada je stendbaj aranžaman „omogućen da se tretira“ kao onaj iz predostrožnosti.
Srbija je u poslednjih deset godina prošla nekoliko različitih vidova aranžmana sa MMF-om i, kako je u decembru navela NBS, pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora MMF-a o ostvarenim rezultatima omogućila je povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra.
„S obzirom na akumuliranje znatnog iznosa rezervi, kreiranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman će se u preostalom periodu tretirati kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje), što je jednu reviziju ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja aranžmana,“ navela je u decembru prošle godine NBS u saopštenju.
Šef Misije MMF-a Donald Megetigent kaže u intervjuu za RTS da se srpska ekonomija sa nedavnim globalnim udarima izborila na impresivan način.
On je u razgovoru ocenio i da iako je prisustvo stranih direktnih investicija veliko (SDI), da su one otporne, zbog “makroekonomske politike, makroekonomske stabilnosti i izuzetnog geografskog položaja Srbije”.
Na pitanje da je ulaganje od 17 milijardi evra u projekat EXPO 2027 u naredne četiri godine rizično zbog visokih kamata na tržištu rekao je da je “potrebno voditi računa o tim velikim investicijama i velikim izdvajanjima, kao i da se treba strogo pridržavati novih fiskalnih pravila. Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana”.
Prema njegovim rečima ako se ispoštuju ta pravila, uz dalji razvoj javnih ulaganja, to će dodatno osnažiti javne finansije, te dalje ojačati infrastrukturu zemlje i snažno podstaći stabilan održivi rast.
Što se tiče očekivanja tržišta da će NBS smanjiti referentnu kamatnu stopu u narednom periodu, rekao je da je “prerano proglasiti pobedu nad inflacijom. Pre smanjenja stopa, potrebni su jasni znaci da se inflacija obuzdava na bezbedan način.”