Srbija prošle godine izvezla organsku hranu za 19,6 miliona evra

Organskom proizvodnjom hrane u Srbiji bavi se oko 2.000 proizvođača na blizu 15.000 hektara zemlje, a učešće te proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44%, tvrdi agrarni analitičar i član Odbora SANU za selo Branislav Gulan. On dodaje da je zainteresovanost za tu proizvodnju primetno veća svake godine.

„Sektor ima brz i nezaustavljiv rast, a potrebe za izvozom su tolike da, kad bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom, verovatno bismo sve izvezli bez problema. Sada najviše izvozimo u zemlje EU. Vrednost izvoza organskih proizvoda iznosila je u protekloj godini 19,6 mil EUR, a gotovo celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće, najviše malina. Najveći izvoz bio je u Nemačku i Holandiju, kao i SAD“, naglašava Gulan.

Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u 2017. godini. Kako je objavljeno, te delatnosti obavljaće Organic control sistem Subotica i TMS CEE, Control Union Danube, Ecocert Balkan, Centar za ispitivanje namirnica i Ecovivendi, svi iz Beograda.

Srpsko tržište, skreće pažnju Gulan, takođe raste, pa je u nekim marketima učešće organske hrane u voću i povrću od pet do čak 25%. Najveće površine u organskoj proizvodnji u prošloj godini bile su pod žitaricama – 32%, voćem – 22% i industrijskim biljem – 20%. Naglašava da se uvezeni organski proizvodi mogu naći pre svega u velikim trgovinskim lancima.

„Organski proizvodi su, po pravilu, u Srbiji skuplji. Cene jesu veće, ali je i kvalitet dobar i reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije, što mnoge kupce opredeljuje za organik, bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta veća. To je specifično tržište gde je kvalitet ključ uspeha i organska hrana bi mogla biti odlična prilika za Srbiju u kojoj su individualna gazdinstva premala za ozbiljne količine konvencionalnih proizvoda gde je faktor kvantiteta bitniji nego u ovom segmentu“, zaključuje Gulan.

Za organsku biljnu proizvodnju u Evropskoj uniji, ukazuje Gulan, koristi se čak 6,2% poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara. Površine namenjene organskoj proizvodnji povećale su se u proteklih pet godina, kao i broj poljoprivrednika koji se bave organskom biljnom proizvodnjom.