Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog donelo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, što predstavlja prvi korak za regulisanje ovog pitanja. Pravilnik potvrđuje pravo (propisano i u zakonu o rodnoj ravnopravnosti) da lice koje nije zdravstveno osigurano, po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući, što praktično znači da će tu materiju bliže urediti Ministarstvo zdravlja.
Pravilnik je objavljen je u Službenom glasniku 8. marta, a stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, 16. marta ove godine i on predstavlja jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu, saopštilo je Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
U Radnu grupu za izradu pravilnika bili su uključeni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija i Republički zavod za statistiku.
„Ovim pravilnikom, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove“, saopštilo je Ministarstvo.
Donet Pravilnik za obračun neplaćenog kućnog rada
Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata, a nadalje je precizirano da u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Takođe su ovim pravilnikom utvrđene i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.
Žene u neplaćenim aktivnostima u toku dana u proseku provedu malo više od četiri sata, a muškarci duplo manje, odnosno dva sata, objavio je Republički zavod za statistiku početkom 2023.
Neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, putovanje u vezi sa neplaćenim aktivnostima i druge aktivnosti.