I dalje ne znamo koliko će nas koštati „Skok u budućnost“

U januaru ove godine, kada je državni vrh predstavio program „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, najavljeno je da će zemlja u naredne četiri godine za sve projekte (uključujući i specijalizovanu izložbu EXPO 2027) uložiti 17,8 milijardi evra.

Tada su predstavljeni ključni segmenti sveobuhvatnog razvoja Srbije, među kojima su programi za podizanje životnog standarda građana, projekti u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, kao i u drugim oblastima od nacionalnog značaja.

Informacija koja je izostala je koliko će svaki od pojedinačnih projekata zapravo koštati poreske obveznike.

„Cena i finansiranje Expo-a su nejasni. U januaru je predsednik najavio ulaganje 17,8 milijardi evra, što je četvrtina godišnjeg srpskog BDP-a, do te 2027. godine, ali izgleda da to uključuje projekte koji nisu direktno povezani sa (specijalizovanom izložbom) i verovatno će biti ispod ukupne kapitalne potrošnje predviđene budžetom u tom periodu“, navodi agencija Fitch u svom poslednjem izveštaju, u kom nije menjala kreditni rejting za Srbiju.

I ostatak stručne javnost se za projekte od nacionalnog značaja obaveštava kroz medije i niko ne zna zaista koliko će novca biti potrošeno tačno na koji projekat, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, dodaje i da se neki projekti moguće i neće realizovati, odnosno da će i neupotrebljena sredstva ostati za neku drugu potrošnju.

„Mi ni danas ne znamo koliko koji od tih projekata vredi kada ih pogledamo pojedinačno. Generalno rekao bih da ovaj plan obuhvata sve veće projekte koji su u toku, a neki će biti realizovani tek posle 2027. godine. Dinamika realizacije će biti pod znakom pitanja za neke projekte, mislim da će kasniti. Neće jedino kasniti EXPO i prateći projekti oko njega,“ kaže Arsić.

Delovi slagalice

Nacionalni stadion će, istaktnuto je u januaru na predstavljanu plana, „biti pravo remek delo“ sa 52.000 sedišta i biće gotov do kraja 2026 godine. Ovaj projekat je direktno uvezan sa specijalizovanom izložbom EXPO 2027.

Za nacionalni stadion je u 2023. godini prvobitno bilo planirano izdvajanje od 7,7 milijardi dinara iz budžeta, ali je rebalansom budžeta taj iznos povećan na 12,3 miljiradi dinara. U 2024. godini je za stadion projektovano izdvajanje od 13 milijardi dinara.

„Stadion je rekao bih zadužbina, pa će možda ipak Partizan i Crvena zvezda hteti da igraju na njemu,“ kaže Arsić, koji je i ranije govorio o tome da su mnogi veliki projekti vazani za stadione propali, ali neki i nisu, te treba pažlivo razmotriti ovakve projekte.

U igri su prema rečima tadašnjeg premijera Ane Brnabić, dva ministra i predsednika Aleksandra Vučića projekti izgradnjom reverzibilne HE Đerdap 3, završni radovi na TE Kostolac B3, čiji su rokovi za rad probijani nekoliko puta.

Najavljena su i velika ulaganja u IKT sektor, BIO4 kampus, dodatno razvijanje infrastrukture u vezi sa železničkom i autobuskom stanicom (koji su deo projekata koji su u toku, a za neke su takođe su probijeni rokovi), dodatna mreža puteva…

Sve u svemu podosta projekata, a za koje javnost nema jasno objašenjenje koliko će koštati, kada se moće očekivati realizacija, da li će i kolika biti njihova isplativost (cost to benefit).

Prema poslednjim izveštajima medija, rečeno je da će EXPO izložba koštati 2,5 milijarde evra, a za neke projekte već znamo koji su u toku koliko će se uložiti novca. Mada i ta cena je podložna promenama kao što smo videli, „zbog rasta cena troškova izgradnje i svega što je raslo u proteklom periodu“, kako objašnjava Arsić.

S obzirom da nas očekuje neizvesna godina, sa cenama za koje nismo sigurni kako će reagovati na mnoge potrese geopolitičke priode zbog sukoba u Ukrajini, Crvenom moru i Gazi, ali i očekivanih izbora u SAD, neizvesno je i da li će se troškovi dodatno povećavati.

Dug, rejting i rebalans

Na konferenciji za medije u januaru državnici su naveli da je plan da se uloži 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg budžeta Republike Srbije.

Pritom, javni dug ne sme nijednog momenta da bude blizu ili da pređe 60 odsto, rekli su zvaničnici tada.

Šta to znači za ionako rastući dug države, s obzrom da je trenutno taj nivo na 48,3 odsto, a da stiže i na red refinansiranje starih dugovanja u visini od 4-5 milijardi evra, da inflacija pada i da će zbog toga i rasti učešće javnog duga u BDP-u.

Prema Arsićevim rečima 36,2 milijardi evra je relalitvno visok dug, a mi se zadužujemo pod lošijim uslovim i višim kamatama, za razliku od razvijenijih zemalja i to sedam do osam milijardi evra godišnje.

„Opcije što se tiče smanjenja dugovanja ili smanjenja učešća barem dugovanja u BDP-u za ovu godinu je da se od nekog projekta odustane, a nije isključeno i da se kroz „skrivene“ namete to ipak nadomesti u budžetu“, kaže Arsić.

Da bi se zemlja zadužila u budućnosti pod boljim uslovima, jer je to u vreme krize naročito u prošloj godini to činila po visokim kamatama, potrebno je da dobije bolji kreditni rejting od međunarodnih institucija.

Fitch je već ostavio svoju ocenu nepromenjenu, videćemo šta će i druge agencije, Moodys i S&P, odlučiti kada je rejting Srbije u pitanju.     .

„Velika izdvajanja za kapitalna ulaganja i značajan budžet za odbranu pružaju
tampon za prekoračenja potrošnje u vezi sa Expo 2027. Mogu se koristiti i suverene garancije. Finansiranje Expo će se biti po posebnom zakonu koji ga izuzima iz zakona o javnim nabavkama,“ navodi se u poslednjem izveštaju Fitch agencije. Oni očekuju da će finansiranje Expo-a pogurati deficit na 1,7 odsto i dug/BDP na 48,4 odsto na kraju 2025.

Ekonomisti Erste banke u svom izveštaju o javnom dugu navode da su očekivali  poboljšanje izgleda kreditnog rejtinga početkom godine, zbog solidnih fiskalnih i makro osnova.

„Čini se da će vlada morati da napravi više strukturalnog napretka da bi zaradila toliko željenu nadogradnju kreditnog rejtinga. Nakon što je Fič „razočarao“ investitore, interesovanje je malo pošlo na bolje, iako nismo videli značajnu korekciju prinosa,“ navode iz Erste banke i očekuju da će se napori vlasti udvostručiti ka dobijanju investicionog rejtinga.

Umereni podsticaj rasta očekuje se i sa strane investicija za ovu godinu prognoziraju iz Erste banke, koji očekuju rast BDP-a Srbije za ovu godinu na nivou od 3,3 odsto, isto koliko predviđa i Fitch agencija.

Takođe, očekuje nas novi sastav Vlade Srbije posle izbora u decembru, a prema rečima ekonomista, kako su ranije objasnili za Novu Ekonomiju, nije isključen i rebalans državne kase.