Plan rasta za Zapadni Balkan obećava, ali mu „nedostaje suština“

Planu rasta za Zapadni Balkan Evropske komisije nedostaje suština, ne bavi se primarnim pitanjima u svakoj od oblasti koja je njime predviđena, kao ni kritičnim nedostacima koji su identifikovani u ranijim paketima pomoći.

Novi plan rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija (EK) predstavila u novembru 2023. počinje obećavajuće. Plan je zasnovan na četiri stuba (zajedničko regionalno tržište, pristup jedinstvenom tržištu EU, povećanje finansijske pomoći regionu i ubrzavanje reformi).

Sve ovo izgleda upravo kao ono što je potrebno zemljama Zapadnog Balkana, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu* i Srbiji za postizanje poboljšanih stopa rasta, ekonomsku konvergenciju sa EU i društveni napredak, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Zajedno, ova četiri stuba se bave kritičnim izazovima sa kojima se region trenutno suočava, kao što su slabe institucije, nedovoljne reforme, imperativ ulaganja u infrastrukturu i javna dobra, potreba za unapređenjem ekonomske i političke saradnje u regionu i ograničen obim regionalnog tržišta.

Međutim, detaljnom analizom ova četiri stuba vidi se da im u velikoj meri nedostaje suština, da ne uspevaju da se pozabave primarnim pitanjima u svakoj od oblasti i da se ne bave kritičnim nedostacima prethodnih paketa pomoći.

Predložene mere su nezadovoljavajuće, planu nedostaju diplomatski napori za rešavanje političkih sporova u regionu, a potrebno je i proširenje obima plana kako bi se obuhvatile zajedničke ekonomske i socijalne politike država Zapadnog Balkana, a potrebno je i povećanje finansijske podrške regionu.

Takođe, plan bi trebalo da pomogne lokalnim kompanijama u dobijanju izvozne dokumentacije EU, da eliminiše granične kontrole EU za kompanije iz regiona i pojednostavi uslove za radnu dozvolu za građane Zapadnog Balkana.

Prvi stub koji se odnosi na stvaranje zajedničkog tržišta trebalo bi da olakša kretanje dobara, usluga, ljudi, kapitala u regionu Zapadnog Balkana i stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta. Ovaj stub predstavlja pripremu za pristupanje jedinstvenom tržižištu EU.

Međutim, iako ova inicijativa o regionalnom tržištu izgleda dobro, ona nije uspela da ostvari značajan uticaj, a razlog tome su najmanje dva uzroka – prvi uzrok tome su nerešeni politički sporovi u regionu, posebno dijalog Beograda i Prištine, koji su i do sada služili kao velika prepreka jer su ih političari koristili kao izgovor za opstrukciju odluka u vezi sa inicijativom regionalnog tržišta.

Drugo stvar u vezi sa zajedničkim tržištem regiona je to da bi inicijativa trebalo da se proširi na oblasti izvan četiri slobode kretanja (ljudi, dobara, usluga i kapitala) – kao što su zajedničke ekonomske i socijalne politike.

„Umesto da bude isključivo definisano slobodom kretanja, zajedničko tržište takođe zahteva zajednička pravila, što znači zajedničke propise i zajedničku ekonomsku i socijalnu politiku. Štaviše, najkritičniji izazovi u regionu, kao što su ozbiljno siromaštvo, nejednakost, nezaposlenost, visoke stope emigracije i neadekvatni sistemi obrazovanja i zdravstvene zaštite, ne mogu se efikasno rešiti samo kroz omogućavanje slobodnog kretanja“, piše Bečki institut.

Rešavanje tih problema zahtevaće povećanje socijalne potrošnje na smanjenje siromaštva, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, podizanje minimalnih zarada, sprovođenje progresivnijeg oporezivanja i usvajanje politika za privlačenje stranih direktnih investicija (SDI) koje ističu prednosti regiona osim jeftine radne snage i niskih poreza.

„To će, zauzvrat, zahtevati usvajanje zajedničkih regionalnih politika ili, u najmanju ruku, koordinaciju politike među zemljama“.

Evropska komisija usvojila je novi Plan razvoja za Zapadni Balkana, kroz koji će (ukoliko se ispune preduslovi), države regiona dobiti šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine. Preduslov da Srbija ili Kosovo dobiju pristup ovom novcu jeste da se obe strane konstruktivno angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa, uz posredovanje EU, pisala je Nova ekonomija.

Od šest milijardi evra, dve bi bile dodeljene kao bespovratna sredstva, a četiri milijarde u koncesionim zajmovima. Plan razvoja je donet kako bi se dobrobiti članstva u Evropskoj uniji približili regionu, kako bi se podstakao ekonomski rast i smanjile socio-ekonomske razlike Zapadnog Balkana i ostatka kontinenta. Cilj ovog plana, kako se navodi, jeste da se u državama regiona ubrzaju reforme i pospeše investicije, kako bi se ubrzao i proces proširenja.

Plan rasta za Zapadni Balkan predlaže: slobodno kretanje robe u zemljama ZB, slobodno kretanje usluga i radnika, pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA), olakšan drumski saobraćaj, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, integracija u jedinstvene lance snabdevanja, i jedinstveno digitalno tržište.