Upravljačka etika je ključna

Važno je da lični stil bude u okvirima principa i načela poslovanja kompanije u kojoj radite. Ukoliko ste u skladu sa samim sobom, verujete u ono što radite, idete dignute glave na svoj posao, onda ste na pravom mestu

Kako biste definisali svoj poslovni stil?

Menadžeri svakodnevno donose odluke koje utiču na čitavu njihovu organizaciju. Ne samo da njihove odluke utiču na njihov rad, već imaju i posledice na poslovanje u celini, uključujući i druge kolege, nadređene, podizvođače i zajednicu uopšte. Zato smatram da je upravljačka etika ključna komponenta menadžerskog odlučivanja. I vodim se time. Na drugom mestu mi je važna fleksibilnost. Prilagođavam se u zavisnosti od zaposlenog i kolege u timu i njegovih potreba. Na primer, neki zaposleni vole da imaju svakodnevne smernice i podršku, dok drugima to nije potrebno da bi bili uspešni. Svakako, mislim da je važno da lični stil bude u okvirima principa i načela poslovanja kompanije u kojoj radite. Ukoliko ste u skladu sa samim sobom, verujete u ono što radite, idete dignute glave na svoj posao, onda ste na pravom mestu.

Koji je vaš stil rukovođenja – meka moć ili čvrsta ruka?

Volim da se znaju zadaci, odgovornosti, ali i očekivanja. Vrednujem svačiji trud i cenim iskren odnos. Zaposlene u svom odeljenju doživljavam kao tim i kao takve ih tretiram. Moj demokratski stil upravljanja uključuje blisku saradnju sa članovima tima na razvoju strategija i donošenju odluka. Stalno se trudim da moji zaposleni znaju da se njihove ideje i glasovi čuju dok radimo na projektima oko kojih se svi slažemo.

Koje osobine priželjkujete kod svojih mlađih kolega?

Veoma cenim upornost, otvorenost, proaktivnost i dobar smisao za humor. Svakog dana mi, kao tim, učimo, napredujemo, rastemo.  Uživam da čujem nešto novo. Uživam kada mogu nešto i da naučim od kolega. A najviše se obradujem kad kod njih prepoznam volju, želju za poslom i napredovanjem.

Šta kao rukovodilac ne tolerišete?

Ne volim neiskrenost, površnost i sebičnost. Svima se dešavaju greške, ali treba biti spreman da se iz grešaka nauči, da se ponovo ustane i nastavi napred. Takođe smatram da ljudi neće sami shvatiti da postoji problem ako im ne ukazujemo na to,  ako ne ukažemo na grešku i ako tolerišemo sve što se dešava. Naša tolerancija im sama po sebi daje dozvolu da nastave. To im pokazuje da je ono što rade u stvari prihvatljivo. I vremenom vidimo da se granične linije zamagljuju. Zato je najbolje osvestiti problem, porazgovarati sa njima i prvo probati da, u zavisnosti naravno od vrste problema, zajedno ili samostalno on/ona reši problem ili grešku u ponašanju. A nakon toga odlučujemo, nekad i zajednički, o daljim koracima.

Šta mislite, šta superproduktivni ljudi rade drugačije?

Superproduktivnih ljudi ima u svakoj industriji. To su oni što sve rade tri, pet, 10 puta brže i bolje. A kako su to uradili? To je ono što se svi mi obično pitamo. Evo kako ih ja vidim. Oni pre svega imaju znanje i tehničku stručnost, kao i disciplinu. Imaju naviku da postave ciljeve i dosledni su u njihovom postizanju. Ne dopuštaju ometanja sa strane. Imaju veliku želju da ostvare rezultate pre i brže. Predviđaju i rešavaju probleme, nemaju problem da preduzmu inicijativu i ne prezaju od toga da rade zajednički, u timu.

Koje su to male stvari zbog kojih kolege u timu budu zahvalne?

Dobar je osećaj kada zajednički isplaniramo i završimo uspešno neki veliki projekat i ostvarimo odlične rezultate. Nema ništa lepše nego kada zajedničkim snagama dođemo do rešenja onoga što nam se činilo nemogućim. A proslava tog uspeha ili slobodan dan kao nagrada je ono što nas sve u timu čini srećnijim i zahvalnim.

Šta je najbolji savet koji ste dobili od starijeg i iskusnijeg kolege, a rado ga i danas delite?

Najbolji savet sam dobila od starijeg kolege još na fakultetu: Svaki rad i trud se isplate! Time se vodim i dan-danas.