U beogradskom zoološkom vrtu, vrste koje su najosetljivije na hladnoću borave u zimovnicima, a one koje izlaze napolje dobijaju obroke bogatije mašću da bi što bolje bile zaštićene od niskih temperatura i vetra. Ali, tamo ima i onih kojima zimi baš ništa ne smeta.
Debelo krzno najbolja je odbrana od niskih temperatura. Oni koji ga imaju rado borave napolju. Skoro sve životinje u zoo vrtu aktivne su i tokom zime, pa ni najčuvenije spavače ne drži zimski san.
„Naši medvedi spavaju dva, tri dana, pa se probude. Nije to dubok san, nije prava hibernacija, pošto dobijaju da jedu naravno da izlaze. Švedski sto je ovde njima“, kaže veterinar zoo vrta u Beogradu Jožef Edveđ.
Osetljive vrste, kao što su tropske ptice i gmizavci, i sve koje potiču iz toplijih krajeva planete imaju svoje zimovnike. Unutra stalno radi grejanje, jer bi niske temperature ozbiljno ugrozile zdravlje životinja.
Majmuni celu zimu provode unutra. Da bi izašli napolje, moraće da sačekaju da temperatura poraste bar do 20 stepeni.
Za razliku od njih, neki stanovnici afričke prerije izlaze napolje čim temperatura pređe minus 2.
„Zebre obožavaju sneg. Kada vremenske prilike to dozvole, mi njih puštamo. Oni kao deca, igraju se, valjaju se po snegu. Lavovi isto tako, oni baš vole sneg, ali naravno te životinje nisu ceo dan puštene, nego su nekoliko sati napolju. Malo se izluftiraju, izluftiraju glavicu, i onda se vraćaju u tople zimovnike“, dodaje Ezveđ.
Morskom lavu i foki ovo godišnje doba najviše prija. Nema potrebe da se sklanjaju u zimovnik, jer je, za razliku od leta kada u bazen moraju da im ubacuju led, temperatura vode sada baš kako treba.