Decenija od katastrofalnih majskih poplava: Da li je Srbija spremna za nove?

Prošlo je tačno deset godina od katastrofalnih poplava koje su tokom maja 2014. godine zahvatile Srbiju, u kojima je poginulo 57 ljudi. Zvanična državna procena utvrdila je da je ukupna šteta ove nepogode bila preko 1,5 milijardi evra. Stručna javnost procenjuje da Srbija nije dovoljno spremna za izazove sličnih pojava pojačanih klimatskim promenama.

Posmatrajući aktivnosti nadležnih, pre svega Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), još u periodu pre 2014. godine je započeto unapređenje tada devastiranog i tehnološki zaostalog hidrološkog osmatračkog sistema. 

Neke od glavnih aktivnosti se upravo odnose na uspostavljanje savremenog, na digitalnoj tehnologiji zasnovanog, pouzdanijeg sistema za registrovanje, arhiviranje i onlajn pristup hidrološkim podacima na svim značajnijim rekama u Srbiji.  

Ipak, dolazak “stogodišnjih” poplava je uticao da se sistem unapredi u određenoj meri, ali to izgleda još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. 

“Zahvaljujući iskustvu stečenom nakon poplava 2014. godine uspeli smo da najveći broj mernih stanica opremimo i redudantnim sistemom, odnosno da na svakom mestu imamo dva različita senzora za merenje kao i dva načina napajanja električnom energijom (sa solarnog panela i sa javne niskonaponska električne mreže) i dva načina prenosa podataka (putem GPRS servisa mobilne mreže i UHF radio mreže)”, rekao je Slavimir Stevanović, građevinski inženjer i pomoćnik direktora RHMZ.

Takođe, Stevanović navodi kako je “nabavljena i najsavremenija oprema za merenje protoka koja omogućava lakša i bezbedna merenja i u ekstremnim situacijama, čime se postiže veći broj i veća pouzdanost podataka.” 

“RHMZ je neuporedivo bolje opremljen u odnosu na početak ovog veka, a posebno u odnosu na 2014. godinu, ali to nam, nažalost, ne daje pravo na zadovoljstvo jer smo upravo u fazi kada nam je teško da upravljamo i održavamo sistem”, rekao je Stevanović.

On je dodao i da razlog za to „nedostatak kadrova, i to posebno mladih koji bi mogli da održavaju ovaj ozbiljan i visoko sofisticiran sistem“.   

Gledajući kakva je situacija danas “na terenu”, meteorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić ističe da se u Srbiji nedovoljno prepoznaju klimatske promene kao faktor koji izaziva poplave.

Planiranje mera za prevenciju prirodnih katastrofa zahteva proširenje obima analize i uvažavanje uticaja klimatskih promena na nepogode – u suprotnom rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, a za koje je veoma izvesno da mogu biti prevaziđeni u budućnosti.

Ova meteorološkinja ističe kako su poplave 2014. godine nastale zbog ekstremnih padavina u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji im je prethodio – to je zemljište ostavilo zasićenim i nesposobnijim za upijanje novih padavina.  

Konkretno, u tom periodu je u mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerena rekordna količina padavina (za samo tri dana zabeležene su padavine koje su od tri do četiri puta veće od do tada izmerene prosečne ukupne količine padavina za maj mesec). 

Istraživanje sprovedeno nakon poplava ukazuje da je te intenzivne padavine uslovilo sporo kretanje veoma izraženog ciklona, koji se neobično dugo zadržao iznad Panonske nizije.

To jeste bio nesvakidašnji događaj, ali su dodatna istraživanja objavljena u međuvremenu pokazala da su njega izazvali „uslovi koji postaju sve češći usled klimatskih promena“. 

Jedno od oruđa u savremenoj klimatologiji su studije atribucije, u kojima se procenjuje kolika bi bila šansa da se ovako nešto dogodi u uslovima u kojima se nisu dogodile promene klime (bez porasta prosečne temperature i sl.). Ako se ispostavi da je šansa izrazito mala – onda se katastrofa može pripisati uticaju klimatskih promena. 

Promene klime u Srbiji znatno utiču na raspodelu padavina u toku godine. Iako su ukupne godišnje količine padavina manje-više nepromenjene u odnosu na drugu polovinu 20. veka, vidno je da su sve češći/izraženiji periodi suša i periodi ekstremnih padavina.  

Pre samo godinu dana, Srbija je imala talas ekstremnih padavina, kada je na desetine opština proglasilo vanrednu situaciju.

„Već sada imamo duplo više dana sa jakim padavinama od više od 20 mm, a u nekim oblastima čak četiri puta više dana sa ekstremno jakim padavinama od više od 40 mm –  a uočeno je i povećanje maksimalnih dnevnih padavina za pet do 10 odsto“, rekla je Vujadinović Mandić na događaju koji je organizovao portal Klima101.

Otkud mraz u aprilu i koliko je oštetio srpske vinograde?