Ako ne pratite medije, nemate televizor, ne čitate novine, a živite u Borči, znate da će uskoro izbori kada vidite u komšiluku nekog od predstavnika vlasti kako obećava uvođenje kanalizacije.
Ovaj test je nepogrešiv već decenijama. Tako je i predsednik privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić polovinom meseca obišao stanovnike leve obale Dunava i najavio još jednu javnu nabavku za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Inače već pet godina se raspisuju te javne nabavke – neuspešno.
Pošto je predizborna kampanja za ponovljene lokalne izbore u Beogradu u jeku, bivši gradonačelnik je obišao i buduću glavnu autobusku stanicu na Novom Beogradu i obećao da će to biti najfunkcionalnija stanica u Evropi i, naravno, poručio da za pozamašno kašnjenje nikako nije kriva gradska vlast. Kako običaji nalažu, obećao je i novi rok, do kraja jeseni, kada će se, ovog puta neizostavno, glavna autobuska stanica preseliti na drugu stranu Save.
I pošto sa aktuelnim gradskim infrastrukturnim i komunalnim projektima ne ide baš najbolje, a objašnjavanje kako nije krivica vlasti što se kasni sa izgradnjom nije baš popularno u kampanji, predsednik privremenog organa zajahao je talas na kom aktuelna državna administracija jaše još od 2020. godine.
Naime, obećao je pare.
PROMOCIJA SEPTEMBARSKE AKCIJE – U JUNU
Šapić je još u aprilu objavio kako će umesto besplatnih udžbenika, koje je prošle godine Grad kupio u ime roditelja i podelio, ovog puta roditelji beogradskih osnovaca i srednjoškolaca dobiti pare.
Pred početak školske godine na račun roditelja leći će po 20.000 dinara.
„Smatrali smo da bi bilo šteta da, pošto smo prošle godine nabavili veliki broj udžbenika u okviru obrazovnog sistema, novac ponovo dajemo za nove knjige. Zaključili smo da je praktičnije da roditeljima damo novac. Veliki broj će opet kupiti nove knjige za decu, ali sada postoji mogućnost i da se neke knjige naslede, zamene, kupe polovne… Sredstva ćemo obezbediti za svakog osnovca i srednjoškolca u septembru i to smo nazvali ’đačka pomoć roditeljima’. Jer, septembar je za svaku prosečnu srpsku porodicu po pitanju budžeta najteži mesec“, ocenio je Šapić.
U vreme kada je Šapić najavljivao ovo davanje, kompleti udžbenika koštali su od oko 11.000 dinara za prvake do 17.000 dinara za završne razrede osnovnih i srednjih škola. Ovih dana vidimo da izdavačke kuće podešavaju cenovnike, pa najskuplji kompleti udžbenika idu i do 23.000 dinara.
S obzirom na to da izdavači očekuju da će prodati znatno manje udžbenika nego prošle godine, kada je Grad otkupljivao komplete, izgleda da su odlučili da nadoknade ovaj gubitak višim cenama. Naravno, njihovo objašnjenje za poskupljenje je povećanje troškova i inflacija.
Kako god, pošto je septembar, kada će se novac isplaćivati daleko, čak tri meseca posle gradskih izbora, roditelji već sada dobijaju u školama formulare i uputstva kako da se prijave za „besplatne“ pare.
Ovo besplatno je pod navodnicima zato što je već dobro poznato da besplatnog ručka nema, a posebno kada ga plaća država. Takođe je poznato da država svojih para nema, već raspodeljuje samo ono što prikupi od građana i privrede. Pošto je budžet redovno u deficitu koji se finansira zaduživanjem, ispada da poreski obveznici sami sebi isplaćuju „državnu pomoć“ i još na to plaćaju kamatu.
Pošto u Beogradu ima oko 200.000 školaraca, osnovaca i srednjoškolaca, to znači da će Grad za ovu namenu isplatiti četiri milijarde dinara ili skoro 35 miliona evra iz budžeta. Budžeta u kom nema baš puno novca, s obzirom na to da se Grad u aprilu zadužio za tri milijarde dinara za održavanje tekuće likvidnosti. Ruku na srce, još od novembra Grad funkcioniše u privremenom modu sa privremenim finansiranjem. Ali to ne sprečava privremenu vlast da obećava pomoć građanima od više od 30 miliona evra.
„2.000 DINARA ZA GOSPOĐU“
Deljenje para ipak nije njihov izum, a i uopšte nije neka novina. Otkad ima izbora, a i pre njih, kada je trebalo umilostiviti plebs, političari su delili besplatne stvari ne bi li dobili podršku.
Do 2020, svi su se šegačili na račun čuvenih „2.000 dinara za gospođu“ Dragana Markovića Palme koji se u Jagodini starao za svoje sugrađane i svoj položaj opštinskim parama.
Međutim, u Srbiji je od pandemije 2020. godine to podignuto na jedan novi nivo.
Svi se sećamo onih prvih 100 evra u proleće 2020, baš pred parlamentarne izbore, za sve punoletne građane Srbije.
Taj potez je odmah naišao na kritike, ali umerene, jer su stručnjaci imali razumevanja za državu da ne može u kratkom roku da napravi selekciju kome je novac potreban, a kome ne, i to u jeku pandemije, vanrednog stanja i zatvaranja. I međunarodne finansijske institucije su tu progledale kroz prste, jer u tom trenutku veliki broj zemalja je na neki način pomagao građanima, mada samo nekoliko njih na ovaj način, u javnosti od milošte, ali pogrešno, nazvan „helikopterski novac“.
Ta praksa je, međutim, uhvatila toliko maha da je narednih godina postala redovna. Delio se novac maloletnima, punoletnima, penzionerima, zaposlenima i nezaposlenima, po pravilu bez ikakvog kriterijuma kome je novac potreban, a kome ne.
Ministar finansija se hvalio da je država u koroni pomogla sa osam milijardi evra, ali prema računici Fiskalnog saveta, za četiri godine, od 2020. do kraja 2023. godine više od dve milijarde evra je podeljeno na ovakav način – u kešu.
Kao jedna od posledica takvog rasipanja, čija je funkcija često bila predizborna, mada to niko nikada nije priznao, javni dug je od kraja 2019. do kraja 2023. godine povećan za 12 milijardi evra. Zahvaljujući nominalnom rastu BDP-a i stabilnom, skoro pa fiksiranom kursu dinara prema evru, javni dug u odnosu na BDP nije ni pomeren u tom periodu.
Kulminacija ovog predizbornog trošenja desila se u decembru prošle godine, kada je prema računici Transparentnosti Srbija kroz isplate novca raznim kategorijama stanovništva podeljeno više od 420 miliona evra.
STVARANJE SLIKE MOĆNE I BRIŽNE DRŽAVE
Transparentnost Srbija je u analizi „Predizborno rasipanje javnih resursa“ ističe da novčane isplate u izbornim godinama (a praktično sve godine bile su izborne) imaju višestruki pozitivan efekat po vladajuće strukture koje novac isplaćuju.
Najvažnija je sama podela novca čiji je cilj pridobijanje birača ili što bi se reklo „kupovina glasova“. Kako drugačije oceniti izjavu Aleksandra Vučića iz 2022, kada je prvi put davano po 100 evra mladima od 16 do 29 godina, da će biti još po 100 evra „naravno, ukoliko ne izgubimo na izborima“
Kao prvo, stvara se utisak kako je država moćna i spremna da brine o svojim građanima. Oko ovih najava uvek se podigne medijska kampanja, posebno jer se sa najavama davanja počne mesecima ranije.
„Najčešći mehanizam u prethodnom periodu je bio da Aleksandar Vučić najavi isplatu, ili prvo najavi da će ’sa Vladom Srbije razgovarati’ da se novac podeli, potom se precizira o kom iznosu je reč, najave i nove isplate, nešto kasnije, za druge kategorije, a potom se drugi zvaničnici, najčešće ministar finansija, pojavljuju kako bi precizirali datume, odbrojavali dane do isplate, objašnjavali tehničke detalje (podnošenje zahteva, prijavljivanje za podelu i sl.) i izveštavali koliko se osoba prijavilo, da je isplata započela i okončana, te koliko je novca podeljeno“, objašnjavaju mehanizam u TS.
Najvažnija je, naravno, sama podela novca čiji je cilj pridobijanje birača ili što bi se reklo „kupovina glasova“. Kako drugačije oceniti izjavu Aleksandra Vučića iz 2022. godine, kada je prvi put davano po 100 evra mladima od 16 do 29 godina, da će biti još po 100 evra „naravno, ukoliko ne izgubimo na izborima“.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ističe da je specifičnost ovih 20.000 dinara za udžbenike to što se zapravo ne dele pare u predizbornom periodu.
„Promoviše se akcija koja će biti realizovana u septembru. U vezi sa tim nameće se pitanje da li su gradske vlasti ciljano odabrale ovaj trenutak za promociju akcije kako bi dobile neki poen na izborima. Recimo, jednostavan test da se utvrdi da li se radi o predizbornoj kampanji je odgovor na pitanje: da li bi prijavljivanje roditelja za taj novac moglo da se obavi bez problema i da je poziv za evidenciju objavljen 3. juna, a ne u maju“, kaže Nenadić za Novu ekonomiju.
Ne samo u ovom slučaju, već i u svim prethodnim, jasno je da javni resursi nisu zaštićeni od političara koji njima žele da kupe naklonost birača pred izbore.
„U propisima postoje zabrane da se novac iz budžeta ili druga sredstva u vlasništvu državnih institucija, javnih preduzeća opština… daju direktno političkim strankama. Ali ono što zakoni ne sprečavaju je donošenje odluka koje stvaraju trošak državnim organima, koji služi za podizanje popularnosti onih koji su na vlasti. Jedini način da se političari na vlasti spasu iskušenja da posegnu za javnim fondovima je da se propišu ograničenja, kao na primer u Crnoj Gori“, napominje Nenadić, dodajući da ne bi bilo zgoreg da se ograničenjima doda i transparentnost u trošenju budžetskih sredstava.
„To je jedna od mera koju je Transparentnost Srbija predložila u radnoj grupi za unapređenje izbornog procesa i jedan od 25 predloga iznetih na glasanje. Ali se o njima nije odlučivalo jer članovi Radne grupe iz redova poslaničkih grupa na vlasti nisu hteli da se izjasne ni o jednom od predloga“, zaključuje Nenadić.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
