Čak 83 odsto milenijalaca, generacije rođene između 1981. i 1996, kupuje proizvode održivih kompanija i to im je veoma važno, pokazuje istraživanje Nielsen-a. S druge strane, isto istraživanje o održivom poslovanju pokazuje da „zelene kompanije“ rastu čak 28 puta brže u odnosu na one koje ne vode računa o sopstvenom uticaju na klimatske promene
Održivo poslovanje (Sustainable business) predstavlja poslovanje u skladu sa ekološkim standardima, da ni na koji način ne utiče negativno na životnu sredinu, okruženje, stanovništvo ili društvo u celini. Takvo poslovanje ne utiče na klimu, čuva prirodne resurse, a njihovi proizvodi sačinjeni su od sigurnih materijala. Zato se sve više kompanija odlučuje za ovu vrstu poslovanja, jer pored podizanja reputacije na taj način mogu i da smanje troškove.
S druge strane, prelazak na održivo poslovanje kompanijama donosi čitav set, ako možemo tako reći, benefita. Stručni kadar sve više želi da radi u takvim kompanijama, a ukoliko se bave proizvodnjom nekog proizvoda na održivi način, privući će veliki udeo kupaca na tržištu koji vode računa o prirodi i vrlo često biraju proizvode na osnovu toga. Ljudima postaje sve više važno da li kompanije stiču profit ugrožavajući njihove živote i trude se da što manje kupuju njihove proizvode.
To ne mora biti samo kozmetika koja nije testirana na životinjama, ili kafa za koju garantuju da je ne beru, ili učestvuju u lancu proizvodnje, deca i maloletna lica. I softverske kompanije su sve više „zelene“ i vode računa o životnoj sredini zbog reputacije i ekološki osvešćenih kupaca.
Kako to izgleda u praksi? Ukoliko je reč o kompanijama koje pružaju usluge, da bi bile održive one smanjuju upotrebu papira, plastike, koriste materijale koji se lako recikliraju. Vozni park je električni, na krovovima su solarni paneli koji mogu da proizvedu dovoljnu količinu struje, trude se da i tu smanje potrošnju, organizuju različita ekološka dešavanja u cilju podizanja svesti o važnosti očuvanja biodiverziteta. Pošumljavaju, organizuju akcije čišćenja divljih deponija.
Ukoliko se radi o kompanijama koje nešto proizvode, svi njihovi produkti su reciklabilni, nisu ih proizvela maloletna lica, postrojenja ne zagađuju okruženje, emisija štetnih gasova ravna je nuli.
Ako se pitate koje su to kompanije, verovatno za neke ne biste nikada pomislili na prvu. Međutim, takvih kompanija je sve više, tokom prošle godine čak 6.000 preduzeća na globalnom nivou počelo je da smanjuje uticaj na klimatske promene.
Sve više kompanija se odlučuje za ovu vrstu poslovanja, jer pored podizanja reputacije na taj način mogu i da smanje troškove
Poznata visokotehnološka kompanija uložila je u vetroparkove i solarne farme kako bi strujom dobijenom na ekološki način napajala centre podataka i prodajna mesta i, kako kažu, predano rade na tome da zelenom energijom u skorijoj budućnosti napajaju sva prodajna mesta širom sveta.
Svetski poznata kafeterija obavezuje se stoprocentno na, kako se to kaže, etički izvor kafe, a obavezali su se i da doniraju sto miliona stabala kafe ugroženim poljoprivrednicima u narednih nekoliko godina. Zbog poliuretanske plastike od kojih se prave čaše, nisu tu skroz ekološki, ali ih koriste svega pet odsto jer pretežno koriste kartonsku ambalažu. Ohrabruju kupce da ponesu svoje višekratne termose i smanje upotrebu kako plastične, tako i kartonske ambalaže.
Najpoznatija kompanija koja proizvodi nameštaj, tvrde pojedini ekološki stručnjaci, biće verovatno prva kompanija koja će u skorijoj budućnosti preći na stoprocentno korišćenje energije dobijene od vetra ili sunca. Takođe, ova kompanija vodi računa o tome da troši što manje struje i vode pri proizvodnji pamučnih materijala, a drvo je iz šuma kojima se održivo upravlja. Ova svetski poznata fabrika nameštaja poseduje preko 700.000 solarnih panela na svojim objektima širom sveta.
Ideja o održivom poslovanju obuzima sve više kompanija. Kako velikih, tako i srednjih, malih, a gore pomenuti milenijalci i činjenica koliko, u ovom trenutku, deo populacije „u punoj snazi“ želi da smanji uticaj na klimatske promene počevši od sebe i svojih navika, dovoljno govore o značaju prelaska na zeleno poslovanje. Ako se to može uopšte nazvati trendom, potrebom svakako, ali održivo poslovanje odavno je stiglo u Srbiju i to nam pokazuju njihove svakodnevne prakse o kojima možete čitati u nastavku.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
