Rebec 2024: Troškovi gradnje u Evropi rastu, Srbija će uvoziti radnike

Srbija će uvoziti radnike iz Nepala i Indije, troškovi gradnje u Evropi rastu od 20 do 30 odsto godišnje, pa će železnički transport ostati kao jedino održivo rešenje za transport inputa budućnost. Balkan jeste spreman za zelenu energiju, ali mora postati deo EU da bi ona zaživela – neke su od poruka panela o logistici održanog na nedavno završenoj konferenciji o nekretninama Rebec 2024.

Učesnici su govorili i o tome zašto su Crno more i Konstanca pravo mesto gde logističke kompanije sada treba da budu, da li će za deset godina skladišta biti automatizovana, kao i zašto su železnice jedino održivo rešenje za budućnost, piše eKapija.

Nearshoring, uvoz radnika, železnice – Trendovi u logistici

Zamenik direktora prodaje kompanije Transfera Vladimir Ranđelović rekao je da će u narednih pet do deset godina sve više kompanija biti zainteresovano za ’nearshoring’, odnosno premeštanje poslovanja u bližu zemlju.

„Znamo svi kakav je problem sa Sueckim kanalom, zbog čega imamo kašnjenja od 15-20 dana iz Kine. Priča o ’nearshoring-u’ se pojavila sa pandemijom, a kasnije sa ukrajinskom krizom, sve je više kompanija koje su zainteresovane da dođu bliže, posebno u Srbiju i Mađarsku. Neki investitori su već došli, drugi dolaze, dosta se dešava na tom planu trenutno“, rekao je Ranđelović.

Istakao je da se u skladištima, zbog nedostatka radnika, sve više govori o robotima. Troškovi za potpunu automatizaciju su, kako kaže, zasad visoki, ali veruje da će u narednih deset godina, većina skladišta biti robotizovana zbog razvoja veštačke inteligencije i pojačane tražnje.

„I dalje možemo da nađemo ljude za ovaj posao, a postoji još jedna teškoća: ako izgubite radnike u skladištima, treba da zaposlite IT radnike koji su skuplji, koji treba da osmisle proces i tehnologiju automatizacije. Mi kao zemlja ćemo uvoziti radnike iz Nepala, Indije, migracije su trend“, napomenuo je Ranđelović.

Kad je reč o transportu, istakao je da je železnica budućnost. Dodao je da je Tansfera zajedno sa partnerskom kompanijom i članicom austrijske železnice – Rail Cargo Austria, pokrenula teretni voz od Kruševca do Budimpešte, odakle ide do celog sveta.

„To je jedino održivo rešenje za budućnost jer je sve manje vozača kamiona. Do 2030. EU će imati manjak vozača od 70 odsto. I zbog radne snage, i troškova goriva, i drugih troškova, železnički saobraćaj je budućnost. U jedan voz možete smestiti 38 kontejnera, to je velika ušteda troškova“, kazao je on.

Popularni logistički prostori nadomak centra grada

Razvojni menadžer za poslovanje u kompaniji CTP Jovan Dobrić podsetio je da ova holandska kompanija u Srbiji planira da ostvari cilj od milion kvadrata izdatog prostora u naredne tri godine.

Kako kaže, od ukupnog portfolija, u Srbiji 60 odsto odlazi na proizvodnju, a 40 odsto na logistiku, dok u Rumuniji deset odsto je proizvodnja, 90 odstgo biznisa čine skladišta i logistika.

„Inhouse gradnja nam omogućava da smanjimo troškove gradnje, što onda znači da snižavamo cenu zakupa, možemo da ubrzavamo ili usporavamo gradnju po potrebi. Nekada je prostor potreban klijentu za 3-5 meseci“, rekao je Dobrić.

I on je kazao da je primetno da sve više kompanija pribegava „nearshoring-u“.

„EU kompanije zahtevaju da im njihovi dobavljači priđu bliže, da zbog Sueckog kanala ne proizvode na Dalekom istoku. Mi smo spremni da ispunimo sve njihove zahteve da oni mogu dalje da snabdevaju kupce u EU. Imali smo slučaj sa kineskim proizvođačem, kompanijom Lianbo, od njihove prve posete do otvaranja, prošlo je manje od godinu dana. Videli su priliku, iskoristili je, sada su jedan od najvećih snabdevača za Volkswagen“, istakao je Dobrić, piše eKapija.

On očekuje dalji rast logističkih prostora u krugu od deset kilometara od grada. Podseća da je kompanija na Novom Beogradu razvila najveći logistički park sa 135.000 metara kvadratnih skladišta, a slični projekti nalaze se u Novom Sadu i Kragujevcu.

„Naši zakupci rentiraju jedinice od minimum 3.000 metara kvadratnih, nemamo manje, ali razvijamo novi koncept, tzv. city box, od 500 do 1.000 kvadrata, gde ćete imati i izložbeni prostor, kancelarije, malo skladište“, otkrio je Dobrić.

Nikolas Bouri: Mi ne smemo da radimo sa ruskim i kineskim kompanijama, tu je vaša šansa

Nikolas Bouri, partner u rumunskoj kompaniji NGB Construction & Management, otkrio je da je u Rumuniji fokus na industrijskom razvoju, dok se primećuje usporavanje na tržištu stambenog i kancelarijskog prostora.

„Mi kao firma stalno tražimo nova tržišta. Sada smo fokusirani na Crno more i Konstancu. Zbog dešavanja u Ukrajini, SAD sada gradi veliku bazu tamo, pa će ova oblast doživeti bum. Već cveta, udvostručuje se veličina luke, biće mnogo investicija tu i verujem da je to pravo mesto gde sada treba biti“, istakao je Bouri.

Rekao je da se oni suočavaju sa mnoštvom izazova, od nedostatka radnika zbog čega, kako kaže, građevinske kompanije dovode radnike iz Vijetnama, Alžira, Nepala, do zabrane rada sa ruskim i kineskim kompanijama.

„Evropa vrši pritisak na nas da ne radimo sa ruskim i kineskim kompanijama. Ne smem ništa da kupim od njih, bilo da su u pitanju jeftini materijali ili radna snaga. Srbija može da ima mnogo koristi od toga i ima sjajnu budućnost u tom aspektu“, rekao je Bouri.

Među izazovima, Bouri je izdvojio i troškove gradnje koji, kako je kazao, rastu 20-30 odsto godišnje, koliko će u narednih pet godina da porastu cene čelika i betona, između ostalog i zbog novih propisa EU o ugljen-dioksidu. To će, veruje Bouri, otvoriti mogućnost drugim zemljama da prave materijale, jer će biti jeftinije na tržištu.

„U Rumuniji je cena gradnje 500-550 evra po metru kvadratnom što je veoma visoko za mentalitet tržišta, koje veruje da i dalje gradimo za 300-350 evra po metru kvadratnom. To znači da morate da podignete cene zakupa, a postaje sve teže ubediti lokalne igrače da su to realne cene. Mnogo je lakša u tom smislu komunikacija sa multinacionalnim kompanijama“, napomenuo je Bouri.

Kako bi se izborila sa svim izazovima i kako se ne bi takmičila sa velikim logističkim grupama, njegova kompanija se fokusirala na isporuku poslednje milje.

„Većina logističkih kompanija u Rumuniji ima jedan veći centar i manje distributivne mreže u drugim gradovima. Naš fokus sada su parkovi, ali sa manjim jedinicama, troškovi zakupa su znatno veći, troškovi su niži, i ima dosta uštede kada gradite manje jedinice“, istakao je Bouri.

Transfera i Rail Cargo Group osnovale zajedničku firmu za razvoj intermodalnog transporta