Ko je Borko Drašković, smenjeni direktor RGZ-a

Borko Drašković, dosadašnji direktor Republičkog geodetskog zavoda, smenjen je danas, odlukom Vlade Srbije.

On je na ovoj funkciji proveo čak 11 godina. Preciznije, on je 23. jula 2015. izabran za v.d. direktora ove institucije. Odlukom Vlade, na sednici u decembru 2017. godine, Drašković je postavljen za direktora. Potom, na sednici 25. novembra 2022. godine, Vlada je donela rešenje da na mesto direktora RGZ-a ponovo postavi Draškovića, na period od pet godina, počev od 9. decembra 2022.

Dakle, Drašković je smenjen pre nego što mu je istekao mandat.

Kako je objavio portal Nova.rs, poslednjih meseci Drašković se isticao po javnom ratu koji je ta institucija saopštenjima vodila protiv predsednika Opštine Čajetina Milanom Stamatovićem oko zemljišta na Zlatiboru. Stvari su otišle toliko daleko da se sukob vodio i sa zvaničnog naloga RGZ-a.

Nekadašnji direktor RGZ-a bio je u javnom ratu i sa nekadašnjim ministrom građevinarstva Goranom Vesićem, koji je uputio otvorenu „pretnju“ da će se pozabaviti katastrom. On je uputio kritike na račun rada RGZ-a, ukazujući na to da rade sve da izbegnu kontakt sa građanima i da sa njima komuniciraju samo onlajn i preko advokata.

Tokom njegovog mandata, zaposleni u RGZ-u više puta su se žalili na rad pod pritiskom i diskriminaciju.

Nije bio ni u dobrim odnosima sa medijima. On, je naime, 2018. godine zatražio od tadašnjeg Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića sve žalbe, dokumenta i odluke koje je Poverenik doneo po žalbama novinara portala Pištaljka. To je usledilo nakon niza tekstova Pištaljke o zloupotrebama u RGZ-u i uzbunjivačici Tatjani Samardžiji, za koju je pravosnažnom presudom utvrđeno da je trpela odmazdu zbog toga što se usprotivila korupciji. Pištaljka je dokazala da je satelitski snimak, plaćen milion evra, neupotrebljiv i da ne može da se koristi za ozakonjenje objekata, što mu je bila namena.

Ovaj portal je 2020. objavio da je Drašković angažovao advokatsku kancelariju da od pojedinih novinarskih redakcija traži da demantuju Pištaljkin tekst o višemilionskom kreditu koji je Srbija podigla kod Svetske banke za kupovinu novog seta satelitskih snimaka namenjenih evidentiranju nekretnina u celoj zemlji od iste firme kojoj je RGZ 2016. godine platio milion evra za snimke na kojima se zbog oblaka i maglina nisu videla cela područja.

RGZ je za njegovog mandata ušao u sukob i sa Novom ekonomijom nakon teksta našeg lista o ponašanju ove institucije na društvenim mrežama i u ophođenju prema javnosti kao i o problemima u njenom radu, kada je Zavod uputio niz uvreda i kleveta na račun redakcije i njenog glavnog urednika, tvrdivši da redakcija piše „naručene tekstove“ i da će „u narednim danima“ to „razotkriti“, što se nikada nije dogodilo, iako je redakcija Nove ekonomije javno pozvala RGZ da to učini odmah.

U biografiji navodi da ga je Vlada imenovala za predsednika Saveta Nacionalne infrastrukture prostornih podataka, predsednika Upravnog odbora i člana Projektnog saveta Projekta upravljanja nepokretnostima, koji se sprovodi uz podršku Svetske banke. Predstavnik je Republike Srbije u Komitetu eksperata UN za upravljanje globalnim geoprostornim informacijama.

Diplomirao je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odsek za geodeziju i magistrirao na Fakultetu organizacionih nauka.

Smenjen direktor Republičkog geodetskog zavoda: Napušta funkciju posle 11 godina