Sve pogibije rudara u Srbiji: Danas je Dan rudara, za tragediju u rudniku Soko niko nije odgovarao

Srbija obeležava Dan rudara 6. avgusta, u znak sećanja na veliku radničku pobedu 1903. godine. Zemlja i odnosi u njoj od tada su se nekoliko puta transformisali, a sektor rudarstva danas karakterišu velike razlike, dok se na horizontu naziru neizvesne promene.

U drugom kvartalu 2026. godine u sektoru rudarstva u Srbiji radilo je skoro 30.000 ljudi. Većina rudara, oko 13.000 njih, radi na eksploataciji uglja.

Predsednik Sindikata rudara Srbije Bor, Milomir Milanović, kaže da postoje znatne razlike između preduzeća koja eksploatišu plemenite metale, poput zlata i bakra, i onih koja kopaju ugalj.

Potvrđuje da je situacija kod nekih dosta loša, a kod drugih dobra, i nada se da će u razgovorima sa Ministarstvom energetike i rudarstva rešavati probleme podzemnih eksploatacija kao što je Resavica.

„Uslovi rada su tamo očajni. Da vidimo dokle će uopšte da radi taj rudnik, svakakve priče čujemo, kao da će da se zatvaraju, kao da će nova okna otvaraju…“, kaže Milanović za Novu ekonomiju.

Sa druge strane, otkako je došao Ziđin u Boru je veća proizvodnja, mnogo se radi, ali plate su dobre i uslovi rada su mnogo bolji, ističe on.

„Sada je to sasvim drugo, prvo je bezbednost na radu, pa posao. Oni tu strogo vode računa, a i mi ih pritiskamo za lične dohotke“, kazao je.

Dan rudara obeležava se 6. avgusta u znak sećanja na prvi veliki rudarski štrajk u Srbiji, koji je izbio u Senjskom rudniku 1903. godine.

Tada su, nakon devet dana štrajkovanja, radnici primorali rukovodstvo da pristane na poboljšanje uslova rada i povećanje nadnica.

Šta je budućnost rudarstva u Srbiji?

Udeo rudarstva u BDP-u Srbije iznosio je 2,7 odsto u 2022. godini, a cilj do 2040. godine je pet odsto, navedeno je u državnoj Strategiji upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima, koja je usvojena ovog aprila.

Kao strateške sirovine navode se bakar, zlato, olovo, cink i litijum. Međutim, upravo je potencijalna eksploatacija litijuma iz Jadra od strane kompanije Rio Tinto jedna od najvećih kontroverzi u sektoru rudarstva.

Istina o projektu Jadar | Sretеn Đorđević:

Bez obzira na to, litijum je, uz bakar, nikl, kobalt, bor, a u budućnosti verovatno i uran, naveden u Strategiji kao jedna od ključnih sirovina za proces energetske tranzicije.

Ovaj proces, popularno nazvan dekarbonizacija, predviđa postepeno smanjenje učešća uglja i povećanje obnovljivih izvora u proizvodnji energije.

Ali to ne znači da će u nekom trenutku doći do naglog izbacivanja uglja, jer je Strategijom planirano njegovo korišćenje do 2050. godine.

I dalje bez odgovornosti za pogibiju u rudniku „Soko“

Jedna od karakteristika sektora rudarstva u Srbiji su, nažalost, i relativno učestale nesreće, a poslednji incident u nizu još uvek nema epilog.

Srbija je dočekala još jedan Dan rudara bez odgovornosti za pogibiju radnika u rudniku „Soko“, 1. aprila 2022. godine.

Tog dana došlo je do curenja metana usled kojeg je poginulo osam rudara, a još 20 ih je povređeno.

Kako je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), po proceduri rudari se povlače u prostor sa svežim vazduhom kada metan pređe granicu od 1,5 odsto, ali na dan nesreće dispečerka nije povukla rudare iako je koncentracija metana u vazduhu dostigla pet odsto.

Umesto da potraže zaklon, rudari su radili do samog kraja, dok neko od njih nije viknuo „bežimo“.

Niko nije odgovarao za pogibiju rudara jer je tužilaštvo u Aleksincu odbacilo krivičnu prijavu koju je podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

U maju ove godine objavljeno je da rudnik „Soko“ u trenutku nesreće nije imao odobrenje za izvođenje rudarskih radova i izgradnju rudarskih objekata.

Zbog toga je Privredni sud u Kragujevcu novčano kaznio Javno preduzeće „Resavica“, njenog bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. Sašu Spasića.

Prvostepenom odlukom suda JP „Resavica“ je kažnjeno sa dva miliona dinara, a Vuković i Spasić sa po 120.000 dinara. Na ovu odluku podneta je barem jedna žalba, prema pisanju medija.

Nesreća u rudnicima Srbije

Najveće rudarske nesreće u Srbiji dogodile su se u rudnicima u Aleksincu, Resavici i Sokobanji, gde je i rudnik „Soko“.

Najveća nesreća dogodila se 1989. godine, kada je zbog požara u Aleksinačkim rudnicima na dubini od 700 metara poginulo 90 ljudi.

Stradala je cela prva smena, a izvlačenje tela je trajalo 25 dana, prema RTS-u. Kao uzrok nesreće navodi se požar koji su izazvali varioci prilikom nestručnog uklanjanja jedne šine, aparatom za autogeno zavarivanje.

U Aleksinačkim rudnicima poginulo je 35 rudara 1983. godine, kada je došlo do porasta nivoa metana u jami, te do samozapaljenja i eksplozije.

U to vreme, bio je to jedan od savremenijih rudnika jer je posedovao i kontrolu gasno-ventilacionih parametara u jami preko dispečerskog centra na površini sa sistemom za govornu komunikaciju jama–površina.

U rudniku Rembas, u jami Strmosten u Resavici 1984. godine poginula su 34 rudara. Tada je nastradala cela smena u subotu pre podne, prilikom kvara na električnoj mreži, a samim tim i zastojem u radu ventilacije.

Jedna od najvećih nesreća koja je zabeležena na našim prostorima dogodila se 21. jula 1893. godine u Senjskom rudniku. Pouzdanih podataka o tome koliko je rudara stradalo u toj nesreći nema, zbog toga što se tada nije ni vodila evidencija zaposlenih.

Prema nekim podacima reč je o 28 ljudi, ali ima naznaka da ih je bilo više, čak i 55. Cela smena rudara ostala je zarobljena pod zemljom, to je bila jedna od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji.

Najveća nesreća koja se dogodila u rudniku „Soko“ u Sokobanji odnela je 29 života, a dogodila se 1998. godine.

Otrovni gasovi koji su izbili u rudniku „Soko“ izazvali su nesreću u kojoj je stradalo 29 rudara, od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a 19 rudara se ugušilo jer nije bilo dovoljno kiseonika.

Takođe, u ovom rudniku zbog upale i eksplozije metana 1974. godine nastradalo je 15 rudara, dok je iduće, 1975. godine, usled izboja gasa i materijala poginulo pet rudara.

Bivšu Jugoslaviju potresao je 26. avgusta 1990. godine i pogibija rudara u jami Dobrnja-Mramor rudnika Kreka kod Tuzle. Od posledica eksplozije u oknu stradalo je čak 190 ljudi.

Projekat Jadar – jesu li falsifikovani zakoni zbog litijuma: Gost Nove ekonomije danas Sreten Đorđević