Svet

25.06.2024. 13:23

Axios

Autor: Nova ekonomija

AI će produbiti ekonomski jaz između SAD i Evrope

Foto: Pixabay

Svet

25.06.2024. 13:23

Dok ekonomisti raspravljaju o tome kako će veštačka inteligencija (AI) oblikovati tržište rada u SAD-u i povećati tamošnju produktivnost u narednim decenijama, nove analize ukazuju da će Evropa teže ostvariti iste prednosti.

Prema istraživanju McKinsey Global Instituta, SAD i Evropa idu različitim putevima u procesu usvajanja generativne veštačke inteligencije.

Većina AI tehnologije, barem za sada, razvijena je u SAD-u, što daje prednost američkoj ekonomiji u pogledu ekonomskih ishoda.

„Tehnologija automatizacije ima potencijal da oživi produktivnost, omogućavajući ekonomijama da reše većinu današnjih izazova na tržištu rada… Evropa i SAD nisu na istom putu postizanja ovog rasta produktivnosti: Većina inovacija vezanih za AI razvijena je u Sjedinjenim Državama“, navodi se u analizi.

Evropa je u prošlosti bila opreznija u pogledu tehnoloških inovacija, često ih je strože regulisala usled zabrinutosti zbog potencijalnog gubitka radnih mesta. AI bi mogao biti još jedan razlog za opreznost.

Produktivnost u SAD-u je u porastu, dok ostatak sveta zaostaje. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nedavno je to naglasila: „Produktivnost u SAD-u je između 2019. i sada porasla za šest odsto, dok je u Evropi (porasla) samo 0,6 odsto.“

McKinsey-ev rad ukazuje na strukturne faktore koji bi mogli oblikovati potražnju za određenim radnicima, uključujući starenje radne snage i potrebe za zdravstvenom negom, što je posebno izraženo u Evropi.

U scenariju široke primene AI, zanimanja koja se zasnivaju na repetitivnim zadacima i jednostavnijoj obradi podataka bi bila naročito pogođena.

Procene pokazuju da će i SAD i Evropa morati da prebace do 12 miliona radnika na druge poslove u narednih pet godina.

Anu Madgavkar, partner u McKinsey Institutu, izjavila je za Axios: „Ako pogledate potencijal za Evropu, to bi zahtevalo povećanje stope prelaska radnika na različite poslove. U SAD-u je ova stopa istorijski bila viša.“

Oko 1,2 odsto radne snage u SAD-u svake godine menja posao, dok je u Evropi ta stopa iznosila 0,4 odsto između 2016. i 2019. godine.

Bez neophodnih prekvalifikjacija, analiza upozorava da će doći do polarizovanog tržišta rada, oštre podele na segment sa više visokoplaćenih poslova nego radnika i previše radnika za niskoplaćene poslove sa druge strane.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.