Osnaživanje žena ne sme biti puko ispunjavanje kvota
Pokrenut projekat „Ona zna“
Projekat „Ona zna“ će tokom četiri godine unapređivati ekonomsku inkluziju žena u Srbiji tako što će povećavati njihov potencijal za zapošljavanje, podsticati njihovo samozapošljavanje i samostalno poslovanje......
Iako dve trećine kompanija poseduje politike i inicijative koje se odnose na osnaživanje žena, njihova zarada je i dalje za 20 odsto niža od zarade muškaraca. Najveći izazov na radnom mestu za žene je uspostavljanje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore (AmCham).
Predstavljanjem ovog istraživanja u hotelu Metropol Palas u Beogradu i zvanično je pokrenut četvorogodišnji projekat „Ona zna“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Impact Hub Beograd, u partnerstvu sa AmCham Srbija, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga (CRJPO) i Erste bankom.
Projekat će tokom četiri godine unapređivati ekonomsku inkluziju žena u Srbiji tako što će povećavati njihov potencijal za zapošljavanje, podsticati njihovo samozapošljavanje i samostalno poslovanje.
Aktivnosti će primarno biti fokusirane na žene iz ruralnih područja, naročito one nezaposlene, one koje ne prolaze programe obuke ili imaju nedovoljnu stručnu spremu, dok će na nacionalnom nivou projekat pružati tehničku podršku preduzećima koja vode žene.
Direktorka misije USAID-a u Srbiji Bruk Ajšam ukazala je na to da je cilj projekta da osnaži žene da učestvuju u privrednom razvoju Srbije.
„U isto vreme, pomoći ćemo ženama preduzetnicama da unaprede svoju finansijsku pismenost“, rekla je ona tokom uvodnog obraćanja.
Prema njenim rečima, ovaj tip projekata je veoma važan, jer je iskustvo iz mnogobrojnih zemalja pokazalo da uključivanje žena u privredu nije samo pitanje pravednosti, već je ključno za stvaranje naprednijih zajednica.
Istraživanje koje je predstavio AmCham sprovedeno je onlajn i obuhvatilo je 78 kompanija, mahom velikih i srednjih preduzeća u Beogradu i Vojvodini. Istraživanje je uključilo i fokus grupu, odnosno četiri dubinska intervjua.
Iako je istraživanje pokazalo da je udeo muškaraca i žena izjednačen na najvišim menadžerskim pozicijama, najveća zarada u kompaniji „po pravilu“ pripada muškarcu, jer 70 odsto najviših zarada unutar kompanija su kod muškaraca.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je medijima uoči početka događaja da je, prema podacima Agencije za privredne registre, samo 25 procenata žena na pozicijama direktora, dok je 27 procenata žena na pozicijama zakonskih zastupnika.
„To je podatak koji treba da nas opomene, da se trgnemo, da vidimo šta su to prepreke sa kojima se žene suočavaju da bi mogle da obavljaju te najviše rukovodeće, liderske funkcije“, rekla je Janković.
Tokom predstavljanja projekta održan je i panel „Razvijanje inkluzivnog radnog okruženja koje omogućava ženama da napreduju“.
Osnaživanje žena ne sme biti puko ispunjavanje kvota i „štrikliranje“ obaveza bez suštinskog pomaka u društvu, a za to je potreban jak ekosistem koji stimuliše žene na putu ka uspehu, glavne su poruke sa ove panel-diskusije.
Gaja Montelatići, CEO i suosnivačica Impact Hub Belgrade, rekla je da je „iznenađujuće to što su istraživanja pokazala da je svest o važnosti teme rodne ravnopravnosti na niskom nivou, niže od očekivanog“, pošto je praksa u inostranstvu potpuno drugačija.
„Potrebna je veća svest o važnosti rodne ravnopravnosti u društvu, budući da se suočavamo sa različitim očekivanjima, koja kasnije mogu produbiti dodatno nejednakost na radnom mestu, u porodici, te se javlja potreba za praksama koje bi osvetlile značaj ovoga pitanja“, smatra Montelatići.
Tokom panel-diskusije fokus je bio usmeren ka važnosti društvenog ekosistema za osnaživanje žena.
Direktorka izdavaštva u Ringijeru Jelena Isaković istakla je kako bi taj „ekosistem“ za ženu morao da pruži ne samo ekonomsko već i psihološko osnaživanje – unutar porodice, među prijateljima, kolegama…
„Da ne bismo imali toliko podela između muškaraca i žena, posebno u poslovnom svetu, potrebno je da žena bude finansijski nezavisna, emotivno stabilna, autentična i da sluša svoju intuiciju“, saglasna je i Manja Bogićević, osnivačica i CEO kompanije Kagera.ai.
Direktorka Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Dragana Belenzada rekla je da je, kako bi se premostio rodni jaz, potrebno promovisati ravnopravnost, jednake prilike, kao i kreirati povoljno poslovno okruženje, u kome će, uz porodicu, i kolege biti oslonac.
Ona je istakla važnost četiri grupe standardizovanih usluga koje su dostupne, a među kojima su obuke, savetodavne usluge, mentoring i paket podrška usluga za mlade i žene preduzetnice, a čiji cilj se ogleda u većoj podršci rastu i razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika.
Menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, raznolikost i inkluziju u Erste banci, Sonja Konakov Svirčev, govorila je o važnosti uključivanja privrede u osnaživanje žena, ali i državnog i NVO sektora.
„Svako od nas mora raditi na sebi i istraživati šta mu prija i gde se pronalazi u svom poslu. Potrebno je istražiti koji je to prostor koji dopušta razvijanje i ostvarivanje potencijala, a inicijative poput ove su važna spona u ovom procesu – pričamo, razmenjujemo ideje, povezujemo se i iz toga se rađa ideja“, rekla je Konakov Svirčev.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs