Kompanije traže diskreciju u vezi sa ulaganjima

Ukoliko neka neka kompanija želi Srbiju kao lokaciju i partnera, ta investicija se objavljuje tek kada je sama kompanija ozvaniči, kaže Mihael Šmit.

Povodom najava dolaska nekih nemačkih investitora u Srbiju, on je istakao da u tome treba biti pažljiv jer je u proteklim godinama puno investicija najavljivano, a nisu se ostvarile, a, takođe, velika imena traže diskretnost.

„To mora da se poštuje ako stvarno želimo da se ostvare te investicije, zato što će to inače biti kontraproduktivno, ako neka kompanija želi Srbiju kao lokaciju i partnera, ta investicija se objavljuje tek kada je sama kompanija ozvaniči“, rekao je odlazeći direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Mihael Šmit. 

„Da bi imala stabilan i sveobuhvatan ekonomski rast Srbija mora da, pored privlačenja stranih investicija, razvija domaću privredu“, poručio je on. 

„Strani investitori su dobri, ali nisu dovoljni“, istakao je on i ukazao na loše primere pojedinih zemalja u okruženju, kao što je Mađarska, koje su se prvenstveno okrenule privlačenju stranog kapitala. Te zemlje sada, i pored prisustva velikih svetskih kompanija, imaju ogromne probleme sa nezaposlenošću i javnim finansijama. Srbija bi trebalo da uči na tim primerima“, naveo je Šmit u intervjuu Tanjugu. 

On je istakao da strana ulaganja jesu ključ za povećanje izvoza, ali da domaća privreda mora da ih prati. 

„Domaća mala i srednja preduzeća su jako bitna za privlačenje više stranih ulaganja jer te investicije, posebno ako su kvalitetne i sofisticirane, traže i mrežu lokalnih dobavljača, a toga manjka u Srbiji zato što firme nisu likvidne, nemaju iskustva, nemaju standarde“, poručio je Šmit. 

Prema njegovim rečima, domaća preduzeća možda nemaju mogućnosti za poslovanje kao strane kompanije, ali mogu da rade na tržištu regiona ili u privrednim granama kao što su poljoprivreda ili metalska industrija, pri čemu je važno da ne ostanu izvoznici sirovina i poluproizvoda već da povećavaju dodatnu vrednost proizvodnje. 

Šmit je napomenuo da je u Srbiji registrovano oko 400 firmi sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju oko 25.000 ljudi, a obim investicija je oko 1,5 milijardu evra. 

„U najvećem broju slučajeva radi se o manjim preduzećima, koja često nisu mnogo vidljiva jer imaju male budžete za marketing, ali važno je što se bave proizvodnjom, izvozno su orijentisane i uglavnom su smeštene van Beograda, što je dobro za ravnomeran regionalni razvoj“, rekao je on. 

„Trend je pozitivan, iako je, naravno, moguće više, jer, recimo, u Rumuniji nemačke firme zapošljavaju 200.000 ljudi“, dodao je Šmit. 

Kako je naveo, nemačke firme su dosta diversifikovane u Srbiji po privrednim granama, ima ih u trgovini, ali postoji prostor za mnogo veće prisustvo u automobilskoj, elektronskoj, tekstilnoj i industriji građevinskog materijala. 

„Firme koje sada dolaze to čine jer misle da je ovde bolja lokacija za proizvodnju i distribuciju i odlučuju se za Srbiju između nekoliko alternativnih lokacija, što je dobar znak“, naglasio je Šmit. 

On je naglasio da treba posvetiti pažnju investitorima koji su već prisutni u Srbiji i koji žele da šire svoju proizvodnju, zbog čega privredni ambijent mora da se poboljšava. 

„Na primer, mi sad najavljujemo nove investicije, ali ja znam da jedna nemačka firma nekoliko nedelja, ako ne i meseci, čeka građevinsku dozvolu da bi mogla da podigne proizvodni pogon od 20 miliona evra, tako da je naš domaći zadatak da ostvarimo to što je moguće sa investitorima koji su prisutni“, naveo je Šmit. 

On je rekao da kompanije članice Nemačko-srpskog privrednog udruženja, kojih ima oko 270, svake godine kao najveće prepreke u poslovanju u Srbiji navode neefikasnost državne uprave, netransparentnost javnih nabavki, korupciju i ističu važnost pravne sigurnosti i stabilnih institucija. 

Takođe, važno je da Zakon o radu bude u skladu sa evropskim propisima i malo liberalniji da bi poboljšao mogućnosti za zapošljavanje u domaćim i stranim firmama, kao i da se unapređuje kvalitet radne snage jer ima puno nezaposlenih, ali istovremeno nedostaju stručnjaci u nekim oblastima, poručio je Šmit. 

Govoreći o potencijalima za buduću saradnju Srbije i Nemačke, on je istakao da su nemačka privreda i država, preko pomoći koju nude, pouzdani i dobri partneri i za obuku radne snage i za izgradnju infrastrukture, gde nude jako dobre tehnologije i rešenja, ali je potrebno da se sredstva koriste transparentno i efikasno. 

Šmit je naveo da se, posle osam i po godina rada u Srbiji i više od četiri godine na čelu Delegacije nemačke privrede, vraća u Nemačku, u pokrajinu Severna Rajna-Vestfalija, gde će putem sajmova i različitih drugih aktivnosti raditi na povezivanju privreda istočne Evrope sa Nemačkom.