Manjak konkurencije među bankama – lošiji uslovi za građane

Građani Srbije sve više štede u bankama – iako su kamate niske. Nedostatak alternativa na tržištu kapitala i manjak finansijske pismenosti su prepreka da stanovništvo svoje novac investira u alternative koje bi im donele veće prinose. Nedostatak konkurencije u bankarskom sektoru u Srbiji možda je i najbitniji razlog zašto banke i dalje dobro zarađuju na lokalnom tržištu. 

Sa padom referentnih kamatnih stopa pale su i one na depozite, što naše građane nije odbilo od štednje. Naprotiv.

„Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), štednja u evrima na kraju juna bila je skoro 15 milijardi evra (rast od četiri odsto od početka godine), dok je dinarska štednja dostigla rekordni nivo od 161 milijardu dinara nakon rasta od 17 odsto od početka godine“, naveo je u kratkoj LinkedIn analizi Nenada Gujančića, brokera iz Momentum Securities.

Prvo je Evropska centralna banka (ECB) smanjila kamate u junu, a obzirom da je i NBS smanjila referentnu stopu, sličan trend su zabeležile i kamate u dinarima – cena jednogodišnjih depozita pala je sa 6,2 odsto u novembru na 4,5 odsto u maju.

Kamate na devizne depozite u novembru dostizale su 3,7 odsto, dok su u maju ove godine već korigovane na 2,8 procenata.

Kako objašnjava Gujančić, prirodno je da su najpre „stradale“ kamate na depozite koje su prošle godine beležile oporavak i vrhunac dostigle oko novembra, tokom tzv. meseca štednje, kada je tradicionalno povećana aktivnost deponenata.

„Tu ima nekoliko faktora, prvi je dostupnost ostalih instrumenata. Nedostupnost kvalitetnih alternativa ulaganju u bankarske depozite, a drugi je finanasijska pismenost. Ako imam manji novac – plasiram ga u banku, a ako postoji veći novac – (prosečan Srbin ulaže) u nekretnine“, kaže Milan Nedeljković, profesor sa FEFA koji se bavi međunarodnim finansijama i finansijskim tržištima.

Gujančić dodaje da je uzrok slaba usmerenost ka drugim alternativama, kao i da je niska finansijska pismenost dodatni faktor koji ide u korist bankama.

„Ukupna štednja je prilično skoncentrisana pa od 4,7 miliona deviznih partija čak 3,7 miliona se čine ulozi manji od 500 evra. Na strani dinarske štednje od skoro milion partija, oko 80 procenata se odnosi na uloge manje od 10.000 dinara. Činjenica da se gro štednje nalazi u rukama pet do šest procenata stanovništva daje deo odgovora zašto je toliko statična“, naveo je Gujaničić.

Za razliku od brokera Moment Securities, profesor FEFA ne vidi baš mnogo pravih alternativa za ulaganje u Srbiji.

„Za razliku od američkog tržišta, gde možete da trgujete veoma likvidnim hartijama od vrednosti, srpsko tržište nema tu dubinu ni likvidnost. Može vam obezbediti neki profit u odnosu na rizik – ali ne daje vam toliko prilike. Ovde se akcije u koje možete investirati, koje su na neki način likvidne, broje u desetinama – odnosno čak i manje. Na drugim tržištima postoji velika količina akcija kojima možete trgovati, možete otvoriti račun sa brokerim ili u banci…“, kaže Nedeljković.

Gujančić dodaje i da su alternative unosnije od štednje, a poziva se na brojke iz prvog polugodišta tekuće godine.

Državne obveznice u evrima nosile su neto prinos od pet do šest odsto, akcije na Beogradskoj berzi porasle su u proseku 12,6 odsto, a akcije listirane u SAD skoro 15 procenata, kaže broker.

Kako objašnjava Nedeljković, druga alternativa je investiranje kroz investicione fondove, ali dodaje da trenutno oni koji posluju u Srbiji trenutno daju „dosta niske prinose“ i da zbog toga građani „nemaju motiv da ulažeu u njih“.

Može se ulagati u tržište obveznica, ali prinos na dinarske obveznice nije nešto drastično veći od bankarskog prinosa, ali su obveznice neverovatno likvidne, možete u svakom trenutku da ih prodate – kao što možete bez bojazni da ‘izađete’ iz bankarskog depozita. Ali, pojedinci nisu dovoljno upoznati sa mogućnošću da trguju obveznicama na berzi.

Što se tiče korporativnih obveznica, to tržište je tek u začetku i očekuju ga veliki izazovi dok ne zaživi, objašnjava profesor Nedeljković.

Za visoke kamate zahvalite državi

Vidimo da su kamate na depozite odmah bile spuštene, ali tempo je sporiji kada su u pitanju kamate na kredite. Razlog za to je prema ekonomistima odsustvo konkurencije u bankarskom sektoru. Da li centralna banka u Beogradu može da utiče na komercijalne banke po ovom pitanju, i šta konkretno može da se učini?

„Centralna banka ne treba da se meša u komercijalne odnose, ali videli smo smanjenje za stambene kredite u doba krize. Pitanje jeste nivo konkuretnosti u bankarskom sektoru i da li može po tom pitanju da se uradi i obezbedi bolja konkurencija koja bi dovela do sniženjih kamatnih stopa,“ kaže Nedeljković.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić slaže se da konkurencije zapravo i nema u ovoj oblasti, te da je ovo pitanje za Komisuju za zaštitu konkurencije i NBS. On je više puta u svojim javnim nastupima govorio o nedostatku jakih institucija u Srbiji.

„Opšte zakonodavstvo nije precizno regulisano. Ko se stara o stepenu konkurencije u bankarskoj industriji? Koja institucija je dužna da ispita da li postoje znaci kartelizacije na tržištu. Jedanput prodata bankarska industrija kada mislite da može da se vrati u dobro rukovođenje od strane državne insistucije koja bi platila ekstremno dobro menadžere Zapadnog tipa. Ne vidim da će se to ikada desiti, jer mora da se zadužuje,“ kaže Đukić i  dodaje da je bankarski sistem u potpunosti predat strancima kada je počela prtivatizacija ovog sektora i da je dovoljno da se pogleda koliko njihove matice zarađuju kod kuće, a koliko u regionu.

On odbacuje trvrdnju da ima dosta banaka i ponude na tržištu i na primedbu o AIK Banci koja je nedavno postala „srpska“ kaže da kada jedan čovek drži banku, u bankarskoj industriji nije dobro da postoji dominacija jednog vlasnika, već dopuštate diversifikaciju vlasništva jer je zdravije upravljanje. Uostalom, kako Đukić objašnjava, treba pratiti ključne igrače na tržištu, te da kod nas strane banke drže 77 odsto aktive u Srbiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta navodi primere Mađarske koja je 2016. godine smanjila udeo stranaca na 47 procenata u bankarskoj industriji, a nešto slično je uradila i Poljska. Srbija je najsličnija Hrvatskoj po tom pitanju koja je najvećim delom svoj bankarski sektor privatizovala.

„Ne postoji insistucija koja ispituje povremeno da li postoji na tržištu, kao i kod tržta robe recimo, moguća oligopolska struktura i kartelizacija. Ali koja ispituje i oglašava se. To je normalna stvar, imate recimo Antimonopolsku komisiju u SAD, što je jako veliki posao i traži jako veliko znanje,“ navodi Đukić.