Obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. srozala se na 1.320 u 2030: Nova strategija, puno skromnija

Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra – tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju “Srbija 2030”. Ne tako davno, najavljivala se veća plata, i to u kraćem periodu – 1.400 evra do 2027. godine. Očigledno, projekcije su smanjene, a stručnjaci smatraju da je razlog tome činjenica da nikada nije urađena odgovarajuća analiza o rastu prosečne plate, već su predstavnici vlasti, iz populističkih razloga, davali paušalne procene.

Prosečna plata u 2030. godini trebalo bi da iznosi 1.320 evra. Tako je barem najavio Vučić prilikom predstavljanja strategije „Srbija 2030“.

S druge strane, kada je, pre nešto više od godinu dana predstavljao plan “Srbija 2027”, Vučić je rekao da će tada prosečna plata premašiti 1.400 evra. Isto je, početkom ove godine, ponovio ministar finansija Siniša Mali.

I mada Vučić predviđa da će u 2035. godini prosečna plata iznositi čak 1.700 evra, činjenica je da je ipak prvobitni plan promenjen, te da do nekada obećane plate od 1.400 evra ipak nećemo stići u 2027, kako je pre samo dva i po meseca ponovio Mali, već sa par godina zakašnjenja.

Zbog čega?

Ekonomista Božo Drašković objašnjava da je do “promene plana” došlo jer u projekcijama koje iznosi vlast “nema logike”. Prema njegovim rečima, projekcije koje iznose predstavnici vlasti zamišljene su kao “elementi optimizma i propagande”.

“Te projekcije nemaju nikakav smisao, jer ako želite da uradite ozbiljnu analizu, koja bi na neka pitanja dala utemeljene odgovore, mora imati tri strategije – optimističnu, pesimističnu i jedan prosek koji je između ta dva ekstrema. Dakle, moramo da znamo na osnovu čega se izvode neke projekcije, na osnovu kojih pokazatelja. Ovo što sada imamo jeste jedan uvežbani igrokaz, u kojem vlast tačno zna šta treba da kaže, a postavlja se kao da prodaje neki proizvod”, kaže Drašković za Novu ekonomiju.

Upravo u tome je suština, smatra naš sagovornik – nema ozbiljnih istraživanja o potencijalnim rizicima, niti javnost zna na čemu se zasniva predviđen rast plata.

“Mora postojati neki rast, ali on prvenstveno zavisi od investicija, da li su one strane ili domaće, u koje grane se investira, koje grane industrije rastu, koje padaju… Meni je jasno, političari se time bave, ali ovim projekcijama mora da se pristupi ozbiljnije”, kaže Drašković.

On objašnjava da je još jedna zamka to što se, kada se govori o prosečnoj plati, uvek govori u evrima.

“Ako imate cene u dinarima i fiksni kurs, dobićete iluziju da ste bogatiji kada se taj iznos prikazuje u evrima, da imate realan rast BDP-a u evrima – a to nije tako. Političari na vlast tim podacima žongliraju kao na nekom vašaru, da bi se publika oduševila”, zaključuje Drašković.

Profesor ekonomije u penziji Ljubomir Madžar smatra da su se predstavnici vlasti u Srbiji “osvestili”, te da je zato projekcija prosečne plate smanjena.

“Oni pričaju proizvoljne priče, na koje ne treba obraćati pažnju, pogotovo zato što zaista ima puno neispunjenih obećanja. Tako i kada se projekcija smanji, to nije izraz nekih realnih faktora, nego to što su stvari krenule onako kako vlast nije želela, to što se stvarnost udaljila od onoga što su obećavali. Te projekcije niko ne shvata ozbiljno, ona ništa ne garantuju, pa samim tim nikoga ni ne obavezuju. Njih treba posmatrati samo kao nivo njihovog optimizma – sada je on smanjen, valjda jer je i njih sramota kada je razlika između obećanja i stvarnosti dramatična”, kaže Madžar za Novu ekonomiju.

Inače, Nova ekonomija pokušala je od Ministarstva finansija da dobije informaciju zbog čega je izmenjena projekcija prosečne plate. Odgovore na pitanja koja smo im uputili, međutim, nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Stara obećanja u novoj strategiji

Strategiju “Srbija 2030” nedavno je predstavio predsednik Vučić. Pored plata, bilo je reči i o humanoidnim robotima, zdravstvu, školstvu, kao i o jednoj od predsednikovih omiljenih tema – novim putevima.

I na tom polju došlo je do revidiranja prethodno datih obećanja, pa su se rokovi za neke projekte koji su najavljivani u ranijim strategijama samo produžili.

Tu spadaju projekti kao što su Osmeh Vojvodine, auto-put Vožd Karađorđe i deonica Požega – Duga Poljana, ali i izgradnja kanalizacione infrastrukture.

Prosečna plata i dalje daleko od obećane

Inače, prosečna plata u Srbiji u decembru 2025, što su poslednji podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), iznosila je 124.089 dinara, odnosno 1.057 evra.

Dakle, da bi dostigla 1.320, što je poslednje obećanje, prosečna plata mora da poraste za četvrtinu, odnosno 25 odsto.

Iako plata od 1.057 evra na prvi pogled ne deluje malo, treba imati u vidu da je medijalna zarada u Srbiji u decembru iznosila 90.819 dinara, iliti 773 evra. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji primalo platu do tog iznosa.

Vučić reciklira stara obećanja: Novi plan za Srbiju do 2035. pun neostvarenih projekata iz plana Srbija 2025.