Vučić reciklira stara obećanja: Novi plan za Srbiju do 2035. pun neostvarenih projekata iz plana Srbija 2025.

U Srbiji se trenutno gradi 380 kilometara puteva, a do 2035. godine, trebalo bi da se izgradi još ukupno 578 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. To je najavio predsednik države Aleksandar Vučić na predstavljanju nacionalne strategije „Srbija 2030“ koja se, uprkos ovom imenu, mahom odnosi na projekte koji treba da budu završeni do 2035. godine. Ipak, neki od infrastrukturnih projekata o kojima je Vučić govorio, nisu novi – već su odavno obećani, ali se sa njihovom realizacijom kasnilo, te ispada je predsednik samo “reciklirao” prethodne planove.

Prema Vučićevim rečima, do 2035. godine trebalo bi da se uradi put Požega – Mačkat, dug 31 kilometar, kao i put Kraljevo – Novi Pazar – Jarinje, u dužini od 93 kilometra. Potom, biće završen, prema Vučićevim rečima, i put Kragujevac – Mrčajevci u dužini od 36,5 kilometara, kao put Niš – Beloljin od 27,2 kilometra.

Među saobraćajnicama koje će se graditi je put Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka, u dužini od 90 kilometara, koji je Vučić ocenio kao „važan za opstanak naroda na istoku Srbije“, jer povezuje opštinu Golubac sa Majdanpekom, Negotinom i Kladovom. Vučić je najavio da će se raditi i brza saobraćajnica Brza Palanka – Negotin, u dužini od 29 kilometara.

Takođe, bilo je reči i o projektima koji su već odavno najavljeni, ali i dalje nisu realizovani.

Ponovo najavljeni Osmeh Vojvodine

Jedan od takvih projekata je brza saobraćajnica “Osmeh Vojvodine”. Konkretno, Vučić je rekao da će do 2035. godine da se uradi deo ove saobraćajnice od Srbobrana do Kikinde, u dužini od 60 kilometara. I ovo nije prvi put da javnost u Srbiji sluša o istom projektu.

Zapravo, “Osmeh Vojvodine” najavljen je još u okviru plana “Srbija 2025”. U pitanju je brza saobraćajnica koja će povezivati Kikindu i Sombor. Gradnja ove saobraćajnice nekoliko puta je pomerana, da bi radovi svečano bili otvoreni svega nekoliko dana pred decembarske izbore 2023. godine. Iako je prvi postavljeni rok bio polovina 2024, u okviru novog plana “Srbija 2027”, on je produžen na 2027. godinu. Takođe, umesto prvobitno planiranih 430 miliona evra, za ovaj projekat ipak će biti izdvojene dve milijarde.

Ipak, Vučić je sada izneo novu informaciju, da će do 2035. biti završena deonica od Srbobrana do Kikinde, u dužini od 60 kilometara – što je zapravo tek polovina čitave deonice.

„Vožd Karađorđe“ ponovo u planu

Potom, Vučić je govorio i o auto-putu “Vožd Karađorđe” u dužini od 135 kilometara, a rekao je da će se on raditi u dve faze.

I ovo je još jedan od najvažnijih projekata koji su inicijalno najavljeni u okviru plana “Srbija 2025”. U pitanju je saobraćajnica od Lazarevca do Bora.

Plan je najavljen krajem 2019, ali je nekoliko godina kasnije, u oktobru 2024, Vučić je rekao “da se nada” da će radovi početi tek na leto 2025. To se nije desilo. Poslednji pomak u ovom projektu ponovo je najavio Vučić, u februaru, kada je rekao da će u narednih “15 dana sa Kinezima biti potpisan komercijalni ugovor za taj projekat”.

Ukoliko se predsednikove reči realizuju, pitanje je dana kada će najavljeni ugovor biti potpisan.

Inače, on je tada rekao da će do kraja sledeće godine, “možda i ranije”, početi izgradnja brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“ i da će biti završena u narednih pet godina.

Što se tiče vrednosti ovog projekta, 2019. godine je tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala da će auto-put koštati između 1,7 milijardi evra do više od dve milijarde, u zavisnosti od profila i priključaka na ostale koridore, kao i da će biti dug između 220 i 270 kilometara. Kilometraža je u međuvremenu smanjena na 163 kilometra, a nekadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić rekao je krajem 2024. godine da je procenjena vrednost projekta oko milijardu evra. Ipak, zvanične informacije o vrednosti projekta, nisu poznate.

Još jedna zakasnela saobraćajnica

Potom, do 2035. godine biće završena i deonica Požega – Duga Poljana od 75 kilometara, najavio je Vučić.

Ovo je, međutim, još jedan davno obećani projekat. Upravo je Vučić, u martu 2022, tokom kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore, na svečanosti povodom zvaničnog početka radova na deonici od Požege do Duge Poljane, naglasio da će ovaj deo auto-puta biti završen za četiri godine – što bi bila 2026.

U januaru 2024, prilikom predstavljanja još jednog plana, „Srbija 2027 – skok u budućnost“, skoro dve godine od početka radova Vučić je rekao da na toj deonici „uskoro kreću obimni i stvarni radovi“.

Milijarde za kanalizaciju

Ipak, Aleksandar Vučić nije, prilikom predstavljanja novog plana, govorio samo o putevima. Bilo je reči i o kanalizaciji. Kako je rekao, do 2030. godine će za kanalizacionu mrežu biti izdvojeno 1,2 milijarde evra.

I ovo se, međutim, našlo u prethodnom planu “Srbija 2027”. Naime, u njemu se navodi da će projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje čvrstog komunalnog otpada u Srbiji koštati 3,1 milijardu evra, a trebalo bi da bude gotov upravo 2027.

Nova ekonomija je pisala o tome da od 2004. godine, Srbija ubira takozvanu „ekološku taksu“ od svih firmi, u skladu sa tim koliko zagađuju životnu sredinu. Ovaj novac se ranije slivao u Fond za čistu Srbiju, koji je neslavno završio, jer su u njemu ustanovljene pronevere, pa je on i ukinut. Prikupljanje naknade je, ipak, nastavljeno. Analize Fiskalnog saveta pokazuju da se u periodu od 2011. do 2022. godine po osnovu ekoloških taksi i naknada u budžet opšte države slilo 337 milijardi dinara, odnosno 35 milijardi dinara samo u 2022. godini. Zato ostaje nejasno zbog čega je onda Srbija pozajmila sredstva od Kine za projekat kanalizacione mreže.

Srbija je, naime, kreirala projekat Čista Srbija, vredan 3,2 milijarde evra, koji uključuje 65 gradova i opština. Projekat predviđa izgradnju kanalizacije i postrojenja za otpadne vode, za koji se Srbija zadužila kod Kine. Vrednost kredita je 203 miliona evra. Posao su, 2021. godine direktno ugovorili Ministarstvo infrastrukture u ime Vlade i kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC).

Inače, u 2023, 63,3 odsto građana Srbije bilo je priključeno na javnu kanalizaciju, pokazali su podaci iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha, vode i zemljišta za 2024. godinu. Najviše priključenih je u Beogradu, a najmanje na jugu i istoku zemlje.

Vučić nezadovoljan navodnjavanjem

Govoreći o poljoprivredi, prilikom predstavljanja novog plana, Vučić je rekao da je najmanje zadovoljan onim što je urađeno da se unapredi ta oblast proizvodnje.

„Ne zato što se neko buni i podleže grupama za pritisak. Ono što me brine je što nema jasne strategije i vizije za upotrebu veštačke inteligencije, pošto mi sada trošimo više novca nego ranije, a i dalje imamo iste probleme. Ništa nismo rešili za navodnjavanje. To je sramota koliko malo navodnjavamo. Moraju da se daju najjeftiniji krediti za to. Onaj ko hoće, hoće, ko neće ne mora“, rekao je Vučić.

On je od predstavnika Vlade Srbije zatražio da se urade nova rešenja i predlozi koji se odnose na unapređenja sistema za navodnjavanje, borbu protiv poplava, subvencije iz EU…

Državna revizorska institucija (DRI), objavila je prošle godine u izveštaju da, uprkos više od 58 miliona evra uloženih u sistem navodnjavanja u periodu od 2021. do 2024. godine, Srbija i dalje nema funkcionalne sisteme za navodnjavanje zemljišta. Veliki broj izgrađenih sistema za navodnjavanje nije pušten u upotrebu, iako je u više slučajeva završena izgradnja tih objekata.

Problem koji je uočio DRI je i kašnjenje izrade ključnih planskih dokumenata među kojima je i takozvani „Program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji do 2031. godine“.

Nacionalna strategija do 2035. godine: Veštačka inteligencija, stotine kilometara auto-puteva, hiljade robota-kučića