Nacionalna strategija do 2035. godine: Veštačka inteligencija, stotine kilometara auto-puteva, hiljade robota-kučića

Srbija će do 2030. godine u mnoštvo projekata – od zdravstva do odbrane – uložiti 17 milijardi evra, a do 2035. godine još 31 milijardu, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić prilikom predstavljanja Nacionalne strategije „Srbija 2030-2035“.

Odmah po intoniranju himne, okupljene na događaju u Palati „Srbija“ rečima dobrodošlice dočekao je humanoidni robot. Upravo takvi će početi da se proizvode već u narednih nekoliko meseci u zapadnoj Srbiji, tvrdi predsednik.

Najavio je da biti proizvedeno 1.000 čovekolikih robota za višestruke namene i 10.000 pasa robota, takođe, za višestruke namene, javlja RTS.

„Biće proizvedeni u fabrici Mint u Loznici. Krenućemo u Šapcu, a u Inđiji pravimo kompletan ekosistem za treninge, za robotiku na nivou Srbije“, rekao je Vučić.

U narednih desetak godina, on očekuje da će Srbija postati država-članica Evropske unije, da će imati prosečnu platu od 1.700 evra (sa međustanicom od 1.320 evra krajem tekuće decenije), a da će u narednih pet godina i minimalna plata i prosečna penzija skočiti za po 50 odsto – konkretno na 760 i 750 evra (to bi značilo da će prosečna penzija i daje kasniti za „minimalcom“).

Ministar finansija Siniša Mali navodi da će to biti postignuto najvećim investicionim planom koji je vladajuća stranka ikad predstavila, vrednog skoro 50 milijardi evra, koji pokriva oblasti od odbrane do zdravstva.

Lekari malo rade, ali mnogo koštaju

Ipak, predsednik je kritikovao domaće zdravstvo, koje je sa pet milijardi evra godišnje svrstvao među „najskuplje u Evropi“. Zbog toga on kaže i da je domaći zdravstveni sistem neodrživ.

„Gotovo nijedna zemlja u Evropi, proporcionalno svom budžetu i ekonomskoj snazi, ne ulaže toliko u zdravstveni sistem kao što ulažemo mi. Međutim, sve što smo u zdravstvu do sada uradili, uglavnom je bilo pogrešno, ne samo u našem mandatu već i u prethodnim generacijama. Navikli smo da zdravstvena zaštita u Srbiji ‘pripada’, da je ne moramo platiti… (Ima hirurga) koji rade dva sata dnevno a primaju platu kao onaj koj iradi deset sati dnevno. To ćemo morati da menjamo“, naveo je predsednik.

Vučić je najavio i veliki investicioni ciklus u izgradnju i modernizaciju onkoloških centara širom Srbije, uključujući projekte u Beogradu, Somboru, Šapcu, Zaječaru i drugim gradovima.

U jednom trenutku osvrnuo se i na procenjene troškove pojedinih projekata, konkretno za bolnicu u Šapcu.

„Kako si, bre, ti Siniša (Mali) ovo pustio? Jeste video pare za Šabac? Kako ćemo ovo da pravimo više nego onkološki centar u Beogradu? Šta je ovo, 371 milion evra – pa šta gradimo, (sovjetski kosmodrom) Bajkonur“, rekao je Vučić.

U mere populacione, pronatalne politike država će u istom periodu izdvojiti 229 miliona evra.

Oni će se deliti kroz subvencije majkama, dodelu seoskih kuća za mlade, formiranje (već formiranog, beše?) alimentacionog fonda, kao i razvoj omladinskih programa za građane do 35 godina.

Ništa bez infrastrukture

Vučić dodaje i da planiraju da do 2035. godine izgrade još 578 kilometara auto-puteva, što će zajedno sa već izgrađenih 622 kilometra predstavljati rezultat „bez presedana u Evropi, u odnosu na veličinu zemlje“.

Vučić je govorio i o izgradnji auto-puta „Vožd Karađorđe“, kao i o takozvanoj brzoj saobraćajnici „Bački Breg-Srpska Crnja“ („Osmeh Vojvodine„) koji treba da poveže sever Srbije.

Kada je reč o železnici, predsednik je najavio plan izgradnje i modernizacije 1.019 kilometara pruga.

Među projektima koji su već u realizaciji izdvojio je deonice Zemun Polje-Aerodrom „Nikola Tesla“-Nacionalni stadion, kao i pruge „Niš-Brestovac“ i „Niš-Dimitrovgrad“, uz izgradnju obilaznice oko Niša.

Takođe je naveo da Srbija mora da izgradi 30.000 kilometara novih vodovodnih cevi, jer se u komunalnu infrastrukturu slabo ili ništa nije ulagalo od 1980-ih godina prošlog veka.

Za rešavanje problema vodosnabdevanja planiraju izdvajanja od 1,5 milijardi evra, što Vučić priznaje da neće biti dovoljno.

„To je ogroman novac, nikada veći, ali ni to nije dovoljno. Ako bude moguće, moraćemo da izdvojimo i više sredstava za vodu… Danas imamo ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem u čak 85 odsto gradova i opština“, rekao je Vučić.

U kanalizacionu mrežu, tvrdi predsednik, biće uloženo 1,2 milijarde evra.

Poljoprivreda kao najveći problem

Jedino čime je predsednik manje zadovoljan od hirurga-lezilebovića i azbesta u vodovodnim cevima jeste stanje u poljoprivredi.

„Nisam nezadovoljan zato što se neko buni ili podleže pritiscima, već zato što i dalje nemamo jasnu strategiju. Danas trošimo više novca nego ranije, a imamo iste probleme“, rekao je Vučić, a preneo RTS.

Posebno je ukazao na problem manjka sistema za navodnjavanje.

„Ništa nismo rešili po pitanju navodnjavanja. Sramota je koliko malo navodnjavamo. Moraju da se obezbede najjeftiniji krediti za te sisteme… Hoću da vidim kako ste predvideli da napreduju sistemi za navodnjavanje, kako ćemo da se borimo protiv poplava i kako ćemo da se nosimo sa subvencijama iz Evrope. Neko mora da gleda širu sliku, a ne samo najužu moguću“, naglasio je Vučić.

Veštačka inteligencija i šansa i rizik

Vučić je izjavio danas da veštačka inteligencija postaje glavni faktor proizvodnje, ali da će posledice njene implementacije biti slabljenje javnih finansija i otpuštanje velikog broja ljudi svuda u svetu.

„Po istraživanjima možemo očekivati povećanje produktivnosti širom sveta od 700 odsto, bez povećanja obima rada na osnovu veštačke inteligencije, videćete kasnije, to će dovoditi i do otpuštanja ljudi“, rekao je Vučić na predstavljanju strategije za Srbiju.

Naveo je da je problem za Ministarstvo finansija jer poreski sistemi, koji su vezani za zarade, postaju nedovoljno efikasni, a prednost stiču automatizovana rešenja.

„Kapital migrira, investicije se usmeravaju ka računarstvu, proizvodnji energije, elektroenergetskim mrežama, proizvodnji čipovi, poluprovodnika, data centrima, podacima, resursima“, kazao je on.

Istakao je da se očekuje da će veštačka inteligencija pokrenuti jednu od najvećih preraspodela kapitala u modernoj istoriji ekonomije, te će dovesti do toga da više uopšte ne funkcionišu postojeći modeli rasta na čemu tržište radi i fiskalni modeli.