Rekordan profit banaka rezultat i finansijske nepismenosti građana

Profit poslovnih banaka u Srbiji je tokom prošle godine premašio milijardu evra i za 39 odsto je veći nego 2022. godine, objavio je list Danas. Iako je ovom rekordnom rezultatu svakako doprineo globalni rast svih ključnih kamatnih stopa, sagovornici Nove ekonomije ukazuju da je ovo zapravo rezultat nedovoljne finansijske pismenosti stanovništva Srbije. Građani su, usled nepoverenja u „sistem“ i odsustva adekvatne edukacije, samo u depozitima držali preko 13 milijardi evra, čija vrednost se topila usled visoke inflacije. Rezultat nije samo veliki profit banaka (koji će se verovatno ponoviti i u tekućoj godini), već i nastanak „bankocentričnog“ sistema.

„Ovo tržište ili država su bankocetrični. Država je trebala da bude predvidiva, pa da na primer, za bilo koju oblast, unapred kaže ‘ako imate neuobičajeno veći profit za koji nemate objašnjenje -bićete više i oporezovani’“, kaže Vladimir Vasić iz konsultanstke kuće Virtum.

Sa ocenom da smo bankocentrični se slaže i Nenad Gujaničić, glavni broker u Momentum Securities, koji dodaje da je rezultat nerazvijeno domaće tržište kapitala, a građani neupućeni u alternative.

Prema njegovim rečima, srpske institucije ne promoviše „zaštitu, edukacija građana i privrede u domaćem vlasnisništvu“.

„Najveća zarada (banaka) dolazi od kredita i privredi i stanovništvu. Kada su kamate niske, čim malo porastu banke dobijaju širi manevarski prostor – povećava se raspon kamatnih stopa (interest rate spread) i samim tim se ostvaruju veći profit. Ono što je dobro je što ti depoziti ne idu nigde, obično se nešto malo prelije na tržište nekretnina, a građani su needukovani, pa ne vide alternative na domaćem tržištu“, kaže Gujaničić.

On dodaje da je na razvijenim tržištima pristup sa depozitima drugačiji, zbog čega banke nemaju „tako lagodnu poziciju“, koju domaće finansijske institucije imaju upravo zbog nerazvijenog finasijskog tržišta.

Gujaničić navodi primer banaka u SAD, koje su prošle godine imale problem kada su njihovi deponenti „brzinom munje“ svoj novac prebacili u hartije od vrednosti, jer su prinosi tamo bili očigledno veći.

„Generalno, veći deo profita (domaćih) banaka ne dolazi iz obveznica, već iz kreditnog biznisa. Aktivne kamatne stope su rasle mnogo brže nego pasivne. Nije to situacja samo kod naših banaka, ali je kod nas to nešto malo izraženije… Dok su kamate na kredite brzo rasle i brzo se prilagodile — kamate na depozite su postepeno rasle i još se prilagođavaju. Isto se desilo i na evropskom tržištu“ kaže Gujaničić, ali i objašnjava da su druge države ovaj problem rešavale u korist građana.

Alternative? Koje alternative?

Prema rečima Vladimira Vasića, obveznice su pod kontrolom države i normalno je da ključne poteze u ovoj oblasti vuče država. Problem je u tome što u Srbiji nema adekvatno razvijenog tržišta kapitala, ali ni dugoročne strategije zaduživanja putem ovih hartija od vrednosti.

Država je, uprkos tome, morala da se zadužuje, kaže Vasić.

Problem zaudživanja u vremenu krize  je rast kamata, i za građane i za privredu, ali i za same države.

„Što se tiče banaka, normalno je da kupuju obveznice, jer je to sigurna investicija. U vreme krize sporije su rasle pasivne od aktivnih kamatnih stopa, ali sporije su rasli i plasmani banaka, a krenuo je rast kamata“, navodi konsultant iz Virtuma.

Gujaničić navodi da je tačna visina zarade banaka od obveznica nepoznata, ali i da je evidentno da je rast kamata povećalo njihov profit. Na kamatama od obveznica navjiše zarađuju komercijalne banke koje se bave kreditiranjem.

I sama Narodna banka Srbije (NBS) je pre nekoliko meseci rekla da su najveći kupci obveznica koje emituja država uglavnom banke, pa su krajem krizne 2022. godine strani investitori držali svega 14,1 odsto srpskih lokalnih obveznica.

Početkom ove godine taj se procenat je porastao na 18,5 odsto, prema rečima ekonomista Erste banke.

„Naši građani mogu da kupuju obveznice na tržištu – ali su neupućeni. U nekim drugim državama je vlast pristupila sa strategijom narodnih obveznica koja je namenjena isključivo građanima,“ objašnjava Gujančić.

Primer koji pominje je Hrvatska, koja je izdala „narodne“ obveznice u februaru 2023. godine, a ovaj uspešni eksperiment već planira da ponovi.

Prema pisanju Financial Times, prošle godine su Italija, Belgija i Portugal izdale obveznice vredne oko 60 milijardi evra direktno domaćinstvima, duplo više od 26 milijardi evra prodatih 2022. godine.

Prema rečima Gujaničića, moglo bi se i u Srbiji kroz bolju kampanju javnog zagovaranja objasniti građanima da mogu da investiraju u obveznice. Naravno, to mogu i sada, ali je tražnja izuzetno mala.

„Nismo mi toliko zaduženi, koliko nemamo bolji standard i nismo platežno sposobniji. Nisu ti dugovi toliko veliki, koliko smo mi siromašni, eto da se tako prosto izrazim,“ objašnjava Gujaničić.

Privreda kao kooperant velikih sistema

Standard i platežna moć građana raste ako raste privreda pojedinačne države. U Srbiji je rast BDP-a u 2022. godini iznosio 2,5 odsto, koliko se procenjuje da će biti i u prošloj godini (još se čekaju zvanični podaci). Za ovu godinu se procene za rast ekonomije kreću od tri do 3,5 odsto.

Vasić objašnjava da zbog odsustva dugoročne strategije za tržište kapitala (osim sporadičnih pokušaja), ali i finansijske strategije – ekonomija Srbije trpi.

„Trenutno je naš rast BDP-a na oko tri do četiri odsto, a potrebno je da ta stopa bude sedam do osam odsto (kako bi dostigli nivo razvijenosti centralne i istočne Evrop)“, navodi Vasić.

On je naveo da Ministarstva finansija „ima neke poteza u ovom smeru“, ali da ne znamo dokle se stiglo sa njima, kao na primer u oblasti investicionih fondova.

Tu je i dugo najavljivan projekat korporativnih obveznica. On treba da zaživi tek od sledeće godine, ali je još rano reći koliko će se razviti i za koje kompanije će ovaj vid finansiranja biti profitabilan.

I Ministar privrede Slobodan Cvetković izjavio je u martu da je cilj srpske privrede da privuče što veći broj stranih investitora, jer oni zapošljavaju veliki broj radnika i donose nove tehnologije, imaju svoja tržišta, vuku domaću privredu, „koja postaje neka vrsta kooperanata tih velikih sistema“.

„Naša preduzeća su, počela da se razvijaju 90-ih godina, a prošla su sankcije, bombardovanje i ostale probleme oko inflacije i prosečni privrednik je akumulirao između pet i dvadeset miliona evra, za razliku od stranih firmi, koje dolaze iz stabilnog privrednog ambijenta i mogle su da akumuliraju milijarde evra i samim tim da u Srbiju ulože 200 do 300 miliona evra,“ rekao je ministar privrede.