Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je lokacijske uslove investitoru „Beograd na vodi“ da se postojeća zgrada Pošte na Savskom trgu sruši i podigne nova, po originalnom projektu arhitekte Momira Korunovića, piše Forbes Srbija.
Beograd na vodi sada može da ide ka sledećoj fazi i podnese zahtev za građevinsku dozvolu.
Kako se navodi u rešenju, investitoru se izdaju lokacijski uslovi za „oblikovnu rekonstrukciju po izvornom projektu objekta Pošte, izgradnju i prenamenu u Kulturni centar“, a nova zgrada imaće bruto površinu od 10.880 kvadrata.
Ono što komplikuje izgradnju jeste podatak da će ispod zgrade Pošte odnosno Kulturnog centra prolaziti cev linije 1 budućeg metroa, pa će pri finalnom projektovanju zgrade ovo morati da bude uzeto u obzir, a metro će biti na dubini nešto manjoj od 15 metara.
Upravo će i metro stanica biti u neposrednoj blizini zgrade, praktično između ove i zgrade nekadašnje železničke stanice.
Gradski sekretarijat dozvoljava zamenu postojećeg objekta. Glavni ulaz biće prema Savskom trgu, a sekundarni ulazi će biti ka Savskoj ulici.
Novi objekat će biti projektovan kao niz prostora za „dečiji muzej, galerije, umetničke radionice, škole kulturno umetničkih disciplina, knjižare i sl“.
Objekat će sačuvati istu spratnost kao sadašnja zgrada odnosno podrum, prizemlje i šest spratova.
Kako se navodi, forma objekta i fasada su „rekonstruisani sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta“.
Naselje se širi
Pre nekoliko dana Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao lokacijske uslove istom investitoru za gradnju na mestu glavne autobuske stanice, koja se nalazi u neposrednoj blizini Pošte i novog naselja Beograd na vodi koje se širi na ostale delove glavnog grada.
Kao i u slučaju autobuske stanice, ni na lokaciji Pošte ne postoji dovoljna elektroenergetska infrastruktura pa će morati da se gradi trafostanica te je napravljen ugovor s Elektrodistribucijom Srbije.
Takođe, kao u slučaju autobuske stanice, investitor ne želi da svi delovi objekta budu priključeni na toplovodnu mrežu. Tako će centralno grejanje imati pozorište i dečiji muzej dok se poslovni prostori planirani za izdavanje (restoran, kuhinja i kafe na poslednjem spratu) ne priključuju na daljinski sistem grejanja.
Od investitora se traži i da zaključi ugovor s Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda radi izgradnje nove vodovodne mreže, kao i da dostavi dokaz o izgradnji nedostajuće infrastrukture pristupne saobraćajnice.
Sekretarijat traži i da se poštuju uslovi kada je reč o pristupu osoba sa invaliditetom, dece i starijih osoba budućem kulturnom centru, kao i da se poštuje obaveza u vezi sa otpadom koja predviđa jedan kontejner na 800 kvadrata korisne površine objekta.
S druge strane, kontejneri ne mogu da budu smešteni na parceli na kojoj je zgrada niti može da se odvoji prostorija u okviru zgrade (smećara) gde bi ih eventualno stavili. Zato će Beograd na vodi od grada morati da traži dozvolu da na trotoaru ispred zgrade, u Savskoj ulici, naprave podzemne kontejnere.
Sekretarijat navodi i da postojeći objekat nije kulturno dobro niti se nalazi u okviru kulturno-istorijske celine, nije pod prethodnom zaštitom tako da na poslu njegove rekonstrukcije ne mora da se angažuje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Jedino u slučaju da prilikom iskopavanja naiđe na arheološke ostatke, investitor je dužan da zaustavi radove i o pronalasku obavesti Zavod.
Obavezna je i zaštita životne sredine prilikom rekonstrukcije tako da je potrebno da se proceni vrsta, sastav i količina otpada koji će nastati prilikom rušenja zgrade i da se napravi plan kako će biti uklonjen.
Kako je Forbes Srbija pisao, zahtev investitora za dobijanje lokacijskih uslova već je jednom odbijen, a drugi put je Beograd na vodi sam povukao zahtev. Tako je do cilja stigao iz trećeg pokušaja, a na celu proceduru izgubio je gotovo sedam meseci.