Turistički vaučeri Srbije i Srpske se „izgubili“ u administrativnoj mreži

Republika Srpska i Srbija planiraju da u budućnosti funkcionišu kao jedna turistička celina, ukoliko dve Vlade uspeju u nameri da realizuju projekat zajedničkih turističkih vaučera.

Najveća prepreka ovoj ideji je administracija, s obzirom da je priča regionalnog karaktera – ali i novac koji Republika Srpska mora da obezbedi, a zbog čega je i ranije odustala od subvencionisanja svojih građana.

Takođe, upitno je da li je dovoljno 100 maraka koje je delila Srpska ili 85 evra koliko trenutno daje Srbija da se turisti motivišu i krenu na neke od destinacija udaljenih više stotina kilometara i gde subvencija ne bi bila dovoljna da pokrije ni troškove goriva i putarina.

Da ova ideja živi, i da se o njoj ozbiljno razmišlja, nedavno je potvrdio predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik.

“Dogovorili smo se da vaučeri turistički, koji važe u Srbiji, važe i u Republici Srpskoj i obrnuto”, kazao je on.

Međutim, Dodik nije ulazio u detalje, a nakon toga više nije bilo pravih i konkretnih informacija.

Ministar trgovine i turizma Republike Srpske Denis Šulić u razgovoru za CAPITAL i „Novu ekonomiju“ kaže da je ova ideja stara već nekoliko godina, koliko se i vode pregovori o mogućnostima da dođe do realizacije projekta.

On otkriva da je u novembru prošle godine održan operativni sastanak njega i ministra turizma i omladine Srbije Huseina Memića, na kojem je došlo i do konkretizacije.

“U tehničkom smislu, potrebno je pre svega da se definišu količine vaučera koji će se koristiti u reciprocitetu, jer Srbija u svom projektu ograničava količinu vaučera koje emituje, dok je u Republici Srpskoj korišćenje vaučera bilo drugačije definisano. Takođe, potrebno je kreirati i modele refundacije sredstava za pravne subjekte među zemljama, načine apliciranja i još niz drugih tehničkih detalja”, kaže Šulić.

On napominje da su na predlog dva ministarstva turistički vaučeri razmatrani i definisani kao jedan od zaključaka „Svesrpskog sabora“, a u cilju daljeg jačanja odnosa Srpske i Srbije.

“Aktivnosti na ovom projektu nastavićemo i u narednom periodu, a javnost će biti blagovremeno informisana o svim detaljima”, zaključio je Šulić ne otkrivši kada bi projekat mogao da zaživi.

Turistički vaučeri u Srpskoj realizovani su u dva navrata i tokom dva ciklusa, u periodu od 15. juna 2020. godine do 30. juna 2021. godine i u periodu od 01. jula 2022. godine do 30. oktobra 2022. godine.

Građanima Republike Srpske izdato je ukupno 65.857 turističkih vaučera.

Na raspolaganju im je bilo 100 KM uz obavezna dva noćenja, a vaučere su najviše koristili u banjskim mestima, među kojima je vodeća bila Banja Vrućica u Tesliću.

Osim banjskih centara, veliki broj korisnika turističkih vaučera posećivao je Jahorinu i Trebinje.

Kada je reč o Srbiji, vaučeri za odmor su se pokazali izuzetno popularnim, pa je tako 100.000 vaučera izdatih početkom 2024. godine podeljeno za svega nekoliko sati.

Najpopularnije destinacije ove godine bile su Sokobanja, Zlatibor, Vrnjačka banja, Kopaonik, Ribarska banja, Gornja Trepča i Banja Koviljača, prema podacima koje je ranije objavila Pošta Srbije.

Građanima Srbije podeljeno je više od milion vaučera tokom prethodnih devet godina.

Korisnici vaučera mogu biti zaposleni čija mesečna primanja ne prelaze 80.000 dinara (oko 680 evra), penzioneri i stariji od 65 godina koji ne ostvaruju pravo na penziju, nezaposleni, studenti, vojni invalidi i civilni invalidi rata, kao i nosioci poljoprivrednog gazdinstva.

Takođe, vaučere mogu dobiti i korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu, navodi se u uredbi Vlade Srbije o dodeli vaučera.

Vaučer, koji vredi 10.000 dinara (85 evra), može da se koristi isključivo za usluge smeštaja, u trajanju od najmanje pet noćenja.

Osoba koja želi da se prijavi za vaučer prvo treba da rezerviše smeštaj kod ugostitelja sa liste koja se nalazi na sajtu Ministarstva turizma i omladine Srbije.

Iz Ministarstva turizma nisu odgovorili na pitanja da li je nešto konkretno dogovoreno oko uvođenja zajedničkih vaučera i kada ovaj dogovor treba da bude sproveden. Takođe nisu odgovorili koliko su vaučera podelili godišnje u ovoj, prošloj i pretprošloj godini.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) is Srbije, očekuje da sprovođenje dogovora Beograda i Banjaluke o vaučerima dovede do porasta broja poseta i na jednoj i na drugoj strani.

„Čim se širi krug korisnika vaučera, to bi bilo obostrano korisno i za Republiku Srpsku i za nas, jer mi i inače imamo veliki broj gostiju iz RS“, rekao je Seničić za Novu ekonomiju i Capital.ba.

Dodao je da se nada da će u tom slučaju biti štampan veći broj vaučera, jer bi to onda imalo još više efekta.

„Ako bi to bilo zbirno oko 200.000, to bi značajno unapredilo i jednu i drugu turističku ponudu i privredu“, kazao je Seničić.

U udruženju za zaštitu potrošača “Reakcija” iz Banjaluke podržavaju ovu ideju jer su, kako navode, vaučeri oživeli turizam, koji je pandemija virusa korona u potpunosti zaustavila.

“Ovu ideju možemo samo da pozdravimo i da se nadamo da će iznos turističkog vaučera biti jedinstven i prema građanima Srbije i prema građanima Srpske”, kazao je predsednik udruženja Dušan Srdić.

Inače, podaci koje su prikupili portal CAPITAL i Nova Ekonomija govore da su turisti iz Srbije na vrhu lestvice koja meri turistički promet u Srpkoj, a slično važi i kada je reč o građanima Srpske i njihovim posetama Srbiji.

Za šest meseci ove godine turisti iz Srbije u Srpskoj su imali 50.392 dolazaka i 118.543 noćenja, što ih stavlja na prvo mesto na listi.

Primera radi, prošle godine evidentirano je 95.603 dolazaka i 208.728 noćenja i sve ukazuje da će ti rezultati biti nadmašeni.

Sa druge strane, statistika iz Srbije ne razdvaja građane Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, pa se podaci o prometu mogu posmatrati samo kroz celu BiH.

Prema tim podacima, građani BiH su od januara do juna ove godine imali 81.674 dolazaka i 179.999 noćenja, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od osam odsto.