Evo kakvi treba da budete da biste postigli uspeh u životu

Koliko puta ste se zapitali zašto je vaš veoma inteligentni drug iz srednje škole i dalje neuspešan, dok je onaj iz pretposlednje klupe kome škola nikada nije išla, a nije bio ni vredan, daleko dogurao u životu? Nije reč samo o sistemu u društvu, nepotizmu i političkoj pripadnosti. Ima nešto i u socijalnoj inteligenciji.

Sposobnost da razumemo okruženje, lako prolazimo kroz različite društvene situacije i iz njih izvučemo korist, da razvijamo dobre veze sa drugima, da procenimo kako treba u kom trenutku da se ponašamo naziva se socijalna inteligencija. Jednostavnije rečeno, ova osoba ume sa ljudima. A budući da je čovek socijalna životinja koja bez ljudi ne može da opstane, jasno je koliko su važni odnosi sa drugima. Bez ove vrste inteligencije nema uspeha, pa je zato ona važnija od knjiškog znanja. 

Prvi put je ovaj termin pomenut 1920. godine, kada je psiholog sa Kolumbija Univerziteta Edvard Torndajk primetio da najbolji mehaničar u fabrici može omanuti kao šef zbog manjka socijalne inteligencije koju je definisao kao sposobnost da naučimo da se mudro ponašamo u odnosu sa drugima. 

Upravo je život u društvu doprineo rastu mozga, tvrdi arheolog Stiv Miten. 

Pre dva miliona godina, mozak je skoro dva puta porastao što Miten objašnjava činjenicom da su naši preci počeli da žive u većim grupama, pa su morali da pamte više ljudi i odnose među njima, što je zahtevalo i veći mentalni kapacitet, samim tim i mozak. Drugi rast dogodio se pre između 600.000 i 200.000 godina kada je mozak dostigao današnju veličinu. Ovaj rast nije do kraja objašnjen, a Miten veruje da je povezan sa razvojem jezika. Budući da je jezik ključni faktor u povezivanju ljudi, vezuje se i za socijalnu inteligenciju. 

Njen značaj posebno dolazi do izražaja danas, kad živimo u doba stalnih promena, pa je prilagodljivost veoma važna za uspeh. Istraživanje Klaudija Fernandeza Araoza sprovedeno među direktorima pokazalo je da su oni koji su zaposleni zbog discipline, intelekta i energije kasnije dobili otkaz zbog manjka osnovnih socijalnih veština. Nije, ipak, socijalna inteligencija važna samo u poslu, već i u roditeljstvu, prijateljstvu, pa i romantičnim vezama. 

Dok u logičkoj inteligenciji genetika igra važnu ulogu, te se sa njom rađamo, dobra vest je da socijalnu učimo. Ne ide nam na ruku narcizam modernog društva koji u pojedincu rađa egoizam, jer preduslov za razvoj ove vrste inteligencije je da barem na trenutak zaboravimo na sebe. Kada obratimo pažnju na druge, treba da učimo kako da shvatimo signale koje dobijamo od njih. A znak je sve – od načina na koji se neko obukao, preko mimike i reči koje koristi, do osećanja koja „kuvaju“ u njemu. U „čitanju“ osećanja drugih, socijalna inteligencija je bliska emocionalnoj. Ne završava se, ipak, sve na posmatranju drugih. Jednako važna, ako ne i važnija jeste samoanaliza. 

Argument „Ja sam takav, uzmi ili ostavi“, retko će upotrebiti socijalno inteligentna osoba jer ona uči na svojim greškama. 

Ne znači to da je neiskrena, već da prilagođava svoje ponašanje situaciji. Neće se na zvaničnom prijemu pojaviti u farmerkama i majici sa natpisom, niti će praviti skandale. Ona uvek zna šta da kaže, lako priča sa svima, od akademika do nepismenih, ali još bolje sluša. Taktična je, razvijenih diplomatskih sposobnosti, mudra, sofisticirana. 

Neko je prirodno takav, drugi može vežbati te veštine. Sve su popularniji treninzi na kojima se uči kako da izgradimo zdrave odnose sa drugima, šta nam stoji na tom putu, kako da vidimo svet sa više jasnoće, kako da odgajamo decu da bi se u kompleksnom svetu bolje snašli. 

A, sve počinje u školi, ističu stručnjaci. Tradicionalni sistem obrazovanja u kom je akcenat na učitelju koji prenosi informacije učenicima ne uspeva da osposobi decu za stvarni život. S druge strane, učenici koji su imali priliku da u učionicama razvijaju socijalne veštine spremniji su za traženje posla, bolje poznaju sebe i znaju šta žele.