Država dala 100 miliona evra za stadione u Leskovcu, Zaječaru i Loznici za koje nije ni uradila studiju opravdanosti

Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra. Kako navodi Savet za borbu protiv korupcije, ova tri stadiona su povrh toga mimo zakona data u nadležnost Ministarstvu za javna ulaganja, umesto Ministarstvu sporta.

Prema podacima do kojih je došao Savet, gradski stadion „Dubočica“ u Leskovcu koštao je ukupno 2,5 milijardi dinara bez PDV-a (3,08 milijardi dinara sa PDV-om), stadion „Kraljevica“ u Zaječaru 3,5 milijardi dinara (4,24 milijardi sa PDV-om), dok je „Lagator“ u Loznici koštao 3,7 milijardi dinara (4,4 milijarde sa PDV-om).

„Imajući u vidu da za tri stadiona nije rađena studija opravdanosti i izvodljivosti a za jedan stadion urađena je kad je gradnja već počela (Nacionalni stadion u Surčinu), postavlja se pitanje da li su oni prioritetno potrebni Srbiji u tim mestima, sa kapacitetom i cenom izgradnje. Za stadione u Loznici, Zaječaru i Leskovcu konačna vrednost u odnosu na predračunsku povećana je za 20 miliona evra, pa je njihova ukupna konačna cena oko 100 miliona evra“, navodi se u izveštaju.

Pored troškova za samu izgradnju, za koje ne znamo da li su opravdani, dodatni trošak predstavlja i održavanje stadiona ali i onaj za osnivanje posebnog društva „FSS Stadioni“ koje je u vlasništvu Fudbalskog saveza Srbije.

„Savet izražava sumnju da će rad ovog društva biti transparentan, imajući u vidu da na zahtev Saveta društvo nije dostavilo elementarne informacije a to su: koliki su mesečni troškovi održavanja stadiona i koje su godišnje planirane aktivnosti, kao i očekivani prihod“, naveli su.

Firma „FSS Stadioni“ je prema podacima u prošloj godini imala neto gubitak od 43.283 evra i nula prihoda, ali i nula zaposlenih.

Firma je osnovana 6. decembra 2023. godine, a odluka o osnivanju je doneta na sastanku Odbora za hitna pitanja Fudbalskog saveza Srbije.

U zaključku koji je dao Savet za borbu protiv korupcije, navodi se da je  pored toga što nema prave kontrole trošenja sredstava za razne sportske aktivnosti, izgradnja sportske infrastrukture „veoma upitna“.

„Odluke gde će se graditi stadioni, u kom obliku i veličini, sa kojim pratećim sadržajima očito nisu jedine koje su donete u veoma uskom krugu politički uticajnih ličnosti, već i odluka da se svi postupci učine manje transparentnim, a samim tim podložnim korupciji i zloupotrebama javnih sredstava“, naveo je Savet.

Šta je sa Nacionalnim stadionom?

Izgradnja nacionalnog fudbalskog stadiona s pratećim sadržajima u Surčinu data je u nadležnost Ministarstvu finansija, suprotno Zakonu o ministarstvima, Zakonu o sportu i Zakonu o državnoj upravi, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije.

Ministarstvo finansija, samim tim je i ovlašćeno da sprovede postupak izbora upravljača projekta,  koji će istovremeno vršiti i stručni nadzor u skladu sa odredbama posebnog zakona.

„Investitorska prava se vrše do završetka radova odnosno do dana pravosnažnosti upotrebne dozvol“, piše Savet u svom izveštaju.

Od toga koliko košta stadion i koliko će tek koštati, imamo samo informacije iz revidirane Fiskalne strategije Ministarstva finansija u kojoj se navodi da se vrednost radova procenjuje na 515,5 miliona evra (60,8 milijardi dinara).

Druga procena o ceni stadiona našla se preliminarnoj verziji te strategiju, koju je ocenjivao Fiskalni savet, gde je bilo navedeno da se vrednost radova na izgradnji Nacionalnog fudbalskog stadiona i pratećih sadržaja u Surčinu procenjuje na čak 112,4 milijarde dinara odnosno 960 miliona evra.

Za sada, na portalu javnih nabavki preko kog se vrše javne nabavke za različite projekte, postojale su samo tri nabavke u vezi sa Nacionalnim stadionom.

Jedna je bila u vezi sa uslugama upravljanja projektom, vršenjem stručnog nadzora i vršenjem posla rukovodioca izgradnje čija je vednost 1,65 milijardi dinara sa PDV-om.

Drugi ugovor koji je sklopljen i vidljiv na pomenutom portalu, jeste za usluge upravljanja projektom i vršenje stručnog nadzora na izgradnji linijske infrastrukture za potrebe izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona u vrednosti od 966 miliona dinara.

Poslednji ugovor sklopljen je u vrendosti od 9,65 milijardi dinara sa PDV-om i tiče se izrade studije izvodljivosti za potrebe Nacionalnog stadiona.

Upravo na ovaj ugovor je Savet za borbu protiv korupcije ukazao u svom izveštaju, jer je studija izvodljivosti urađena dva meseca nakon početka izgradnje stadiona.

Dakle, početak izgradnje stadiona zvanično je počeo 1. maja ove godine, dok je ugovor za Studiju izvodljivosti sklopljen u martu iste.

Međutim, Nova ekonomija je u maju od Ministarstva finansija, putem zahteva za pristup za informacijama od javnog značaja, tražila da joj dostavi ovu studiju izvodljivosti. Iz Ministarstva nam je 23. maja upućen odgovor da je „izrada predmetne studije u toku“.

To potvrđuje i podatak izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije gde se navodi da je izgradnja stadiona počela 1. maja ove godine a Studija izvodljivosti urađena dva meseca kasnije, dok sadržaj same studije za sada nije dostupan javnosti.

„Pitanje koje se logično nameće je, zašto Studija nije urađena značajno ranije kada se o izgradnji govorilo poslednjih nekoliko godina. Koja je svrha Studije izvodljivosti nakon početka gradnje i da li to znači, ako ona pokazuje da gradnja stadiona nije opravdana, da bi se od nje odustalo. To hipotetičko pitanje svakako ima odgovor, a po mišljenju Saveta kakav god da je sadržaj Studije izvodljivosti, sa izgradnjom stadiona će se nastaviti na očito krajnje netransparentan način“, naveo je Savet.

Dodali su da je verovatno i to razlog zbog koga su investitorska prava poverena Ministarstvu finansija, a ne nadležnom Ministarstvu sporta jer se radi o projektu velike finansijske vrednosti pa je između ostalog veoma teško kontrolisati i način finansiranja.

Nacionalni stadion: Kamen temeljac bio brži od studije izvodljivosti