Švedska – zemlja u kojoj skoro niko ne puši, ali je duvan i dalje u svačijem džepu

Skoro svaka peta osoba u Evropi starija od 15 godina puši svaki dan. U Srbiji, kako pokazuju poslednji dostupni podaci Eurostata za 2019, cigaretu svakodnevno zapali 26,2 odsto ljudi, odnosno svaki četvrti čovek. Više od nas puše samo Turci i Bugari, dok na drugoj strani skale Šveđani praktično ni ne puše – ta zemlja je na granici da postane prva u zapadnom svetu sa manje od pet odsto pušača, što se smatra granicom društva bez duvanskog dima.

Trend ostavljanja cigareta primetan je u celom svetu, pa skoro da nema zemlje u kojoj udeo pušača u poslednjih dvadesetak godina nije opao, posebno u Evropi. Ali, ne oslobađaju se svi ove navike istom brzinom.

Dok u Srbiji dim i dalje suvereno vlada po kafanama, privatnim žurkama i noćnim klubovima, u Norveškoj je broj pušača među mladima do 24 godine pao na neverovatnih jedan odsto.

Smanjenje interesovanja za cigarete proizvod je čitave sile faktora, od raznih zdravstvenih kampanja, lepljenja upozoravajućih poruka na kutije cigareta, zabrane reklamiranja duvanskih proizvoda, destimulativnih akciznih politka, zabrane pušenja na javnim mestima i ponude alternativnih nikotinskih proizvoda, pa sve do izgnanstva nekada nezaobilazne cigarete iz današnje filmske i muzičke industrije i generalno pop kulture.

Na filmskom platnu cigareta je dostigla zenit verovatno tamo negde na božićno veče 1988. kad ju je izubijani, ali neuništivi Džon Meklejn ponudio Hansu Gruberu u kultnom filmu Umri muški, minut pre nego što će biti primoran da bosonog hoda po slomljenom staklu, krvareći svakim korakom dok ubija nemačke teroriste po Nakatomi plazi.

Za generaciju koja je umesto na Brusu Vilisu odrasla na Džastinu Biberu i Baki Prasetu, prljav i krvav heroj koji s cigaretom u ustima pretura po stvarima tražeći detonatore za bombe, više nema takvu poistovećivačku snagu. Cigareta kao simbol lične autonomije, emancipacije i odvažnosti danas je u dobroj meri prošlost.

To nije prošlo neprimećeno ni kod duvanskih kompanija. Pod uticajem kulturoloških promena i dokaza o zdravstvenoj štetnosti pušenja, i one od kojih bi se to najmanje očekivalo, počele da razmišljaju drugačije.

“Filip Moris i Swedish Match dele zajedničku viziju sveta bez cigareta”.

Ova rečenica stoji u saopštenju kojim je američki duvanski gigant pre par godina najavio akviziciju švedskog konkurenta, najpoznatijeg po proizvodnji šibica i snusa – duvanskih vrećica koje se drže pod usnom polako otpuštajući nikotin.

Pre samo desetak godina, bilo bi teško zamisliti da bi Filip Moris, koji stoji iza legendarne paklice “marlboroa”, ikada mogao da pomisli da kaže da priželjkuje “svet bez cigareta”. Pa ipak, ne samo da je to jednom rekao. Ova kompanija poslednjih godina to redovno pominje, pa tako poslednji put i pre par nedelja kada je grupu novinara iz Srbije odvela u fabriku Swedish Match-a u Geteborgu, s ciljem da im pokaže kako je došlo do toga da Šveđani zapravo tako malo puše i zašto bi, kako smatraju, to mogao biti put i za druge zemlje, uključujući i našu.

Ovde se prirodno nameće pitanje zašto bi bilo koja firma htela da ostane bez svojih mušterija? Neće to naravno ni duvandžije, međutim, za razliku od mnogih bivših poslovnih džinova koji su odbijali da prihvate neminovnost promena, štiteći svoj tradicionalni biznis sve dok nije bilo prekasno – poput Kodaka ili Nokije, duvanska industrija je na vreme videla kuda vetar duva i sama pošla u njegovom smeru, nudeći tržištu potencijalno manje štetne alternative.

Otuda čitava paleta potpuno novih nikotinskih proizvoda na tržištu, koji poslednjih godina postaju sve popularniji, među kojima je verovatno najpoznatiji Iqos, koji takođe proizvodi Filip Moris. Zajedničko svima njima je to što ne gore, ne proizvode dim, a time potencijalno nose i manji zdravstveni rizik i svakako manje smetaju okolini. Sada, toj grupi alternativa Filip Moris hoće da doda i nikotinske vrećice – modernu verziju švedskog “snusa”.

Snus se u Švedskoj koristi vekovima, mada je van Skandinavije danas malo poznat. Njegova kratka romantična istorija počinje u XVI veku na francuskom dvoru gde ga je doneo Žan Nikot (po kome je nikotin dobio ime) u vidu duvana samlevenog u prah, koji se ušmrkavao i navodno lečio glavobolju Katarine de Mediči. Do švedske aristokratije stiže malo kasnije, a početkom XIX veka i do tamošnjih farmera, koji snus kreću da stavljaju ispod usne umesto da ga ušmrkavaju. Ovaj slobodan, vlažan duvan, koji se slepi prstima i stavi ispod usne i danas se može kupiti u Švedskoj.

U većem delu prošlog veka snus je gubio trku sa pop-kulturnim fenomenom cigareta, ali od 1970-ih doživljava eksploziju popularnosti. Tada je prvi put duvan spakovan u minijaturnu kesicu koja se lako mogla staviti i držati ispod usne, bez prljanja ruku, a u Swedish Matchu-u kao podsticaj navode pojavu medicinskih studija o štetnosti duvanskog dima, zbog čega su se mnogi okrenuli snusu koji ne gori.

Upotreba snusa od tada samo raste, dok se korišćenje cigareta smanjuje. Ubrzo nakon što su 2014. izmišljene nikotinske vrećice, koje uopšte ne sadrže duvan, ova dva proizvoda zajedno su prevazišla konzumaciju cigareta u Švedskoj.

Danas, na ulicama Stokholma i Geteborga skoro da se ne može videti čovek koji puši, ali je zato snus sveprisutan. U Swedish Match-u navode da se sa porastom upotrebe snusa kod muškaraca (koji su daleko češće korisnici nego žene) i istovremenim padom upotrebe cigareta, smanjivala incidenca pojave određenih kancera, poput oralnih i kancera pluća. Takođe vide snus kao proizvod koji pušačima može pomoći da ostave cigarete, odnosno duvanski dim, a da zadrže nikotin, koji, kako kažu, nije razlog zašto se pušači razboljevaju od pušačkih bolesti, mada svakako izaziva zavisnost.

S tim na umu, kompanija je pre osam godina uvela pomenute nikotinske vrećice, koje će se uskoro pojaviti i u Srbiji, kao proizvod koji bi ženama mogao biti daleko prihvatljiviji od snusa. Snus sadrži čist duvan, i u ustima ostavlja miris i ukus duvana i blago peckavi osećaj zbog čega ga uglavnom koriste muškarci. Nikotinske vrećice koje imaju oblik orbit žvaka, uopšte nemaju duvan u sebi, već čist nikotin i dolaze sa ukusom jabuke, mentola i drugih sličnih aroma. Od njihove pojave, prodaja je eksplodirala, kako u Švedskoj i širom Skandinavije tako i u SAD gde se sada prodaje više ovih vrećica nego u matičnoj Švedskoj. Poznati američki voditelj Taker Karlson jedan je od najvećih ljubitelja i uskoro planira da lansira sopstveni brend ovih vrećica.

Mogu li nikotinske kesice stvarno pomoći ljudima da se odreknu cigareta teško je reći, kao i proceniti da li je i koliko je zapravo manji rizik koje one donose, ali ako ništa drugo, bar ne smetaju okolini. I mada bi Džon Meklejn verovatno radije skočio zajedno s Gruberom sa zgrade Nakatomija nego probao nikotinsku vrećicu sa ukusom cimeta, generaciji Z baš ona možda bolje paše nego kratki marlboro u mekanoj kutiji. Svako vreme ima svoje simbole.