Kostić: Država mora da izdvoji više novca za nauku i prosvetu

Predsednik SANU Vladimir Kostić je izjavio danas da država mora da izdvoji više sredstava iz budžeta za nauku i prosvetu, kao i da naučne projekte treba finansirati na više paralelnih načina.

„Moramo da idemo na neku vrstu paralelnih oblika finansiranja naučnih projekata. Što se tiče projektnog ciklusa, mora da se statifikuje, zašto svi projekti treba da budu isti?“, rekao je Kostić za RTS.

On kaže da dokazani naučnici treba da dobiju neku vrstu kontinuiranog finansiranja, ali da ne vidi razlog zašto se ne bi napravili i ‘junior projekti’ za početnike.

„Poljaci su uvodili sredstva i konkurse za mlade ljude. Oni čak ni ne moraju to da publikuju već je važno da šire mrežu i da se povezuju sa naučnicima po svetu. Izolovana srpska nauka ne postoji“, naglasio je Kostić.

Kada je reč o odlasku mladih visokoobrazovanih ljudi iz zemlje, Kostić kaže da se „udeo njihov u emigrantskom korpusu kreće od 6.000 do 15.000 ili do 50.000, što i nije konačno ni bitno, već pre da se radi o ozbiljnijem demografskom pitanju i kontekstu“.

„Teško je vratiti one koji su otišli iz zemlje. Odlazili su jako dugo, možda se taj broj i povećava u poslednjih deceniju, dve. Govorili su – kada padne Milošević svi će da se vrate, pa se nisu vratili… nije samo u pitanju banalna politizacija“, smatra Kostić.

Kako je rekao, voleo bi da se pojavi generacija političara koja se neće plašiti da će izgubiti izbore ako poveća deo budžeta za obrazovanje i nauku.

„Ali, bi još bolje bilo da postoji generacija koja će svesno povećati davanja za nauku i prosvetu sa idejom da možda na sledećim izborima neće dobiti, ali će dobiti Srbija“, istakao je Kostić.

On napominje da je vreme takvo da se mora brzo reagovati.

„Nemate vremena da se povučete u stranu ili pozadi određenog toka i promislite, pa onda da delujete“, naglasio je predsednik SANU.

Kostić je rekao da se stvara osećaj da nema druge alternative nego da mladi odu iz Srbije i da se u medijima sa ponosom prikazuju ljudi koji su uspeli da se upišu na prestižne svetske univerzitete, dok sa druge strane nema intervjua na temu ko je bio prvi na rang listi na Medicinskom fakultetu, u fizici ili matematici.

On je istakao da država nije mnogo učinila da objasni da i u ovakvoj Srbiji postoje dobre škole.

„Medicinski fakultet je sa svim svojim manama još uvek veliki, naša matematička škola je između 50. i 70. mesta“, kaže Kostić.

On ističe da su mnogi profesori doprineli dobrom kotiranju srpske nauke u svetu, ali da su anonimni.

„U zemlji u kojoj raspojasani, dignutih ruku, sa razodevenim pevačicama i mišićavim istetoviranim momcima dajemo ideju da je život neprekidni karneval, tulum, festa, zabava, a oni koji mukotrpno uspevaju da i u svetu postanu poznati su apsolutni anonimusi. Ako uspostavimo vrednosti uspostavićemo i normalan život, jer potreba za vrednostima je potreba za normalnim životom. Ja tako shvatam mladu generaciju“, zaključio je Kostić.