Nezaposlenost 8,1 odsto: Kako se srpsko tržište rada kotira u odnosu na komšije iz EU?

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za treći kvartal 2024. godine, kažu da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,1 odsto, dok je zaposlenost na nivou od 51,9 odsto. Stopa nezaposlenih kod mladih od 15 do 29 godina, za isti period, iznosi 15 odsto.

S druge strane podaci Eurostata, statističkog zavoda Evropske unije, pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 8,6 odsto, a zaposlenosti 71,5 odsto, za isti period.

Razlog drugačijih rezultata statistike RZS-a i Eurostata je što se obrada podataka vrši na osnovu drugačije metodologije. RZS uzima u obzir sve starije od 15 godina, dok Eurostat posmatra populaciju od 20 do 64 godine.

Stopa nezaposlenosti koju je Eurostat izmerio za sve države članice Evropske unije je šest odsto, dok je najveća nezaposlenost u Španiji – 11,4 odsto.

Ako poredimo ove podatke sa ostatkom sveta, globalni prosek nezaposlenosti za 2023. godinu bio je 5,1 odsto, prenosi Global Finance.

Kako se Srbija pozicionira u odnosu na zemlje Evropske unije?

Srbija je tek na 27. mestu od 32 zemlje koje posmatra Eurostat, sa stopom zaposlenosti od 71,5 odsto. Statistički ispod Srbije nalaze se Španija – 71,4 odsto, Rumunija – 69,8 odsto, Grčka – 69 odsto, Italija – 67,4 odsto i Turska – 58,7 odsto.

Podaci RZS-a kažu da je stopa zaposlenosti u Srbiji povećana za 1,4 procentna poena u odnosu na treći kvartal 2024. godine, kao i da je nezaposlenost manja za 0,9 poena za isti period.

Prema podacima Eurostata, stopa zaposlenosti trećem kvartalu 2024. godine povećala se za 0,1 procenti poen u odnosu na drugi kvartal 2024. godine, dok je Srbija za isti period zabeležila rast od 0,5 poena.

Tri prvoplasirane države prema stopi zaposlenosti za treći kvartal 2024. godine su Island – 88,2 odsto, Malta – 83,7 odsto i Holandija – 83,6 odsto.

Kada su u pitanju mesečna primanja, nekoliko država zabeležilo je rast troškova zarada, odnosno rast bruto zarada, dok je dok je Grčka zabeležila pad od 2,9 odsto, što znači da je radna snaga pojeftinila.

Najveći rast troškova zarada po satu za celu privredu zabeležen je u Rumuniji (17,1 odsto), Hrvatskoj (15,1 odsto), Mađarskoj (14,1 odsto), Bugarskoj (12,7 odsto) i Letoniji (12,6 odsto).

Još tri zemlje članice EU zabeležile su rast od deset odsto ili više – Poljska (12 odsto), Litvanija (11 odsto) i Austrija (deset odsto).

Podaci Eurostata za Srbiju pokazuju da su troškovi zarada po satu povećani za 13 odsto u odnosu na treći kvartal 2023. godine.

Najveći broj zaposlenih za treći kvartal 2024. godine prema podacima RZS-a su u oblasti zanimanja „stručnjaci i umetnici“ – 515.100 ljudi, dok najviše ljudi radi u okviru uslužnih delatnosti 1.673.500.

Podaci RZS-a klasifikovali su nezaposlena lica u Srbiji za treći kvartal 2024. i na osnovu toga koliko vremenski traže posao. Prema tim podacima, više od polovine nezaposlenih lica (oko 51 odsto) traži posao kraće od 12 meseci, dok nešto više od 25 odsto (66.300 lica) traži posao duže od četiri godine.