Ko je kriv za to što smo pre nedelju dana šetali u letnjoj garderobi a sada se grejemo?

Pre samo desetak dana šetali smo u letnjoj garderobi, a onda je „preko noći“ došlo do pada temperature i pogoršanja vremena. Jake i duge kiše su, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama, ovih dana bile uobičajena pojava. Zbog toga se i Dunav izlio u Budimpešti, Mađarskoj i Austriji, a u Srbiji su Vode Vojvodine pre jedan dan proširile mere redovne odbrane od poplava. postavlja se pitanje, šta je uzrok ovako jakim padavinama i da li su one uobičajena pojava u ovo doba godine.

Stručnjaci tvrde da su padavine očekivana pojava u ovo doba godine, ali ovakav intenzitet ne. Ovakvoj pojavi možemo zahvaliti klimatskim promenama koje donose porast temperature s jedne strane, a sa druge količinu padavina koja je za 20 odsto veća u odnosu na regularnu.

Profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević objasnio je u razgovoru za Novu ekonomiju da su za nagle promene temperature i pogoršanje vremena krive vazdušne struje.

„Kada se govori o klimatskim promenama, nije reč samo o zagrevanju planete, budući da klimatske promene imaju dublje konsekvence po sve, te je tako u ovoj situaciji potrebno sagledati kako se cirkulacioni sistem koji donosi toplo i hladno vreme smenjuje. Upravo zbog klimatskih promena ti prodori hladnog vazduha sa severa znaju da budu intenzivniji i da donesu naglu promenu vremena“, rekao je profesor Đurđević za Novu ekonomiju.

Takođe, klimatske promene doprinose i tome da se cirkulacioni sistemi koji „donose naglu promenu vremena“ zadrže duže nad određenim prostorom – što je bio slučaj i sa poplavama iz 2014. godine u Srbiji.

„Obično ti cikloni kada prelaze preko neke zemlje putuju dan ili dva, pa onda nastave dalje svoj put prema istoku“, kaže Đurđević.

On je podsetio na situaciju u Srbiji 2014. godine kada se ciklon zadržao četiri-pet dana, umesto da je otišao ka istoku, što se upravo ponavlja u centralnoj Evropi.

Na pitanje da li možemo očekivati „havariju“ u nekom bližem vremenskom periodu, profesor daje negativan odgovor, ali isto tako napominje da je u celoj Evropi, pa tako i u našem regionu, povećan rizik od ovakvih „nemilih“ događaja, te da ova „klimatska lutrija“ može nekada „pasti i na nas“.

Govoreći o sistemu za zaštitu od poplava, struka uvek u prvi plan stavlja potrebu za poboljšanjem i ulaganjem u razvoj infrastrukture.

„Kada se kreira sistem za odbranu od poplava, koriste se prethodna iskustva i pravi se sistem za maksimalnu količinu padavina koju smo do tada videli, ili prosto koju očekujemo naučeni iz prošlosti. Međutim, klimatske promene dovode do toga da ne možemo u potpunosti predvideti kolike će biti padavine, pa tako mogu biti 20, ali čak i 50 odsto više od ‘normalnih'“

U Srbiji je usvojen Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine koji predviđa i unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava.

Međutim, stručnjaci navode da ne postoji jasan plan kojim će se tempom raditi na unapređenju infrastrukture za odbranu od poplava, koja će biti dinamika, kao i šta su prioriteti.

Suše Srbiji uzele više od četiri milijarde evra: Država spora u primeni zaštitnih mera